Category: Репортаже

ТУРШИЈА ОД ТАКИША БАКЕ МИЛИЈАНЕ

Сељак се одвајкада сналазио да преживи од сопственог тежачког рада трудећи се да његови укућани производу све што је могуће за многобројну породицу која је, у добу послије Другог свјетског рата, бројала и до...

ЧАМАЦ У ОГЛЕДАЛУ РИЈЕКЕ

ВИШЕГРАД  – Зеленоока љепотица Дрина или Зеленика – како су је некада звали – вјечита је инспирација сликара. Рибар на Дрини, код Ћуприје у Вишеграду, исти је онај са слика недавно преминулог сликара Здравка...

МЕЂУРИЈЕЧЈЕ – ЕНКЛАВА БИХ У СРБИЈИ

РУДО- Изразит примјер нерјешености питања међудржавне границе  између БиХ и Србије је општина Рудо. Шеф Подручне јединице Геодетске куправе Републике Српске у Рудом Зоран Топаловић набраја три проблема компликоване граничне линије. „ Најизразитији примјер...

ПОКРЕТНИ ЖБУН : ВОДЊИКА ЈЕ ЛИЈЕК ПРОТИВ МАМУРЛУКА

  ВИШЕГРАД – Покретни жбун, Дрво које хода, Златиборац Боривоје Шишовић, жива легенда ове опјеване планине, сишао је са својих висова и долином ријеке Црни Рзав стигао у Вардиште да успут убере што више...

ПОВЕЉА “БРВНО” НОВАКУ САВИЋУ

ВИШЕГРАД – СЕЛО БИЈЕЛА  – Новак Савић, директор и власник предузећа “Оморика” из Вишеграда добитник је овогодишње Повеље “Брвно” коју му је на деветом Сабору Тасића и осталих фамилија које су живјеле или живе...

СВЈЕТЛОСНОМ ТРЕНУ ДАЈУ ВЈЕЧНУ ДИМЕНЗИЈУ

ВИШЕГРАД – Сликари су трагачи за свјетлосном нијансом. Хватачи ломљивости зрака. Око соколово у коме се огледа моћ свјетлости и сјене. Мађионичари који боју из природе васкрсну  на бјелини сликрског простора  и бескраја хоризонта....

НЕКА ТАКО

Сетим се тебе када ноћу чујем како звездани опиљци падају по црепо Као да ме траже куршуми Страх ме убиће ми кућу   Кућа,престо породице,једини олтар где и женска чељад могу у сваку пору...

КРСТ СУДБИНЕ ИНВАЛИДА РАДМИЛА КОСТИЋА

РУДО – Крст је судбина сваког  хришћанина који га носи цијелог живота. Са крстом се рађамо, под овим знамењем битишемо и умиремо. Он је та звијезда водиља која, као лучка у мрклој ноћи,  освјетљава...

ЛИЈЕПО ЈЕ ОСЈЕЋАТИ СЕ ТАРСКИ

Тара је планина којој треба долазити, поново долазити и опет долазити. Мокрогорски пјесник Михајло Ћуповић је пјевао да „нигдје нема љепше зоре него изнад Мокре Горе“. А изнад Мокре Горе је планина Тара а...

error: Content is protected !!