СТРАДАО НАЈВЕЋИ ДИО СТАБАЛА ПАНЧИЋЕВЕ ОМОРИКЕ НА ВЕЛИКОМ СТОЦУ

ВИШЕГРАД – Мало кише које је пало умањило је интезитет шумског пожара на Великом Стоцу код Вишеграда у станишту од 52 хектара Панчићеве оморике али га није угасило.

Према ријечима шумара и ловочувара Мирослава Баранца, и поред свих напора радника Шумског газдинства „Панос“ због неприступчаног терена опожарено је према првим процјенама  око 40 хектара под овом врстом реклитног дрвета али ће се права ситуација знати тек на прољеће кад крене вегетација.

Састојина Панчићеве оморике на Великом Стоцу је једна од највећих у Европи.

Пожар се у станишту оморике појавио први пут 14. јула ове године и од тада су ангажовани сви расположиви капацитети Шумског газдинства „Панос“ да би се он угасио али шумарима ништа није ишло на руку.

Несносне жеге, вјетрови, неприступачан стјеновит терен под угом од 70 степени , немогућност присТупа ватрогасних возила све је то отежавало гашење ватре.

Гасиоци, углавном шумари, су воду у брентачама од 25 литара носили узбрдо и по један километар излажући се опасности од котрљања ужареног камења, пада нагорјелих  старих и здравих стабала оморике као и појави подземног пожара иза њихових леђа.

У ситуацији кад је пријетило да пожар угрози и преостали дио састојине незахваћене ватром шумари су прокопали око три километра пута од Дугог дола до пећине  Снијежнице  на надморској висини од 1.600 метара а ватрогасци су инсталирали специјални базен за резерве воде коју су почели довозити ватрогасним возилима.

Помоћ радницима  газдинства је пристизала . Притекли су има на испомоћ радници Националног парка „Тара“ из Бајине Баште који су три дана с њима гасили ватру а позајмили су има и шест товарних коња који су носили воду у брентачама до пожаришта.

 Хеликоптерски сервис Републике Српске потпомогнут са два хеликоптера из Србије  имао је 24 налета  у којима је на ватру истресено око 40 тона воде.

Два дана била је ангажована и група радника  предузећа „ХЕ на Дрини“, исто толико и радници МУП из Вишеграда па онда из  генералне дирекције „Шума српске“ и околних шумских газдинстава из Власенице, Сребренице, Братунца, Сокоца, Пала, Рудог, Рогатице, Милића, Хан Пијеска као и ватрогасци Територијалне ватрогасне јединице Вишеград и по неколико  паланинара и ловаца.

Забиљежено је и то да су у гашењу пожара учествовала само два припадника Цивилне заштите из Вишеграда.

Аутор ових редова се не може отети утиску да су у гашењу пожара на Великом Стоцу затајиле републичке институције  јер је станиште Панчићеве није само од локалног већ и од републичког и државног значаја.

На овом брду није горјела обична шума већ заштићена, реликтна, у свијету позната врста оморике коју је ботаничар Јосип Панчић открио у Заовимама 1875.године .

Незамисливо је да се и у Вишеграду није могао ангажовати ни већи број људи на гашењу ватре на Стоцу посебно ако се зна да је скоро уништено и станиште ове врсте оморике на брду Гостиљ.

Примјер како се превентивно дјелује у заштити Панчићке је у Националном парку „Тара“ који је с друге стране границе и Великог Стоца  обезбједио механизацију која већ копа приступне путеве у случају да се пожар прошири на ту страну гдје постоје станишта .

Састојина Панчићеве оморике на обронцима Великог Стоца  изгорјела је  1946. године али се из сјемена преосталих стабала развила нова која је исту судбину доживјела послије 75.година.

Р. ТАСИЋ    

You may also like...