ФОЧА- ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „ТАМО ГДЈЕ ЈЕ ДУША“ РАДОЈА ТАСИЋА

Трећа промоција књиге „Тамо гдје је душа“ аутора Радоја Тасића, новинара, публицисте и књижевника из Вишеграда одржана је у Центру за културу и информисање у Фочи.

Ради се о трећој објављеној књизи овог вишеградског писца која садржи 50 репортажа које су настајале од 2000. године до данас.

Отварајући промоцију у Фочи, председник СПКД „Просввјета“ из овог града, новинар и књижевнк Радисав Машић подјсетио је да је новинарска репортажа најсложенији облик новинарског израза који могу написати само искусни и добри новинари који су способни више него други да примјете оно што је наизглед обично и да о том обичном напишу нешто што је необично.

Књига „Тамо гдје је душа“ подијељена је у пет поглавља која садрже приче о обичним људима, људима после рата, предања и легенде, пророчанства и записи поред пута.

????????????????????????????????????

„У поглављу о обичним људима, истиче се прича о баки Јулки Бандић из села Племе Рудог, жени која је од своје треће године присиљена да се креће на рукама и ногама. Ово је прича која никога ко је прочита не може оставити равнодушним али у себи носи поуку оптимизма, воље и жеље за животом који је према баки Јулки био најсуровији“ почео је Машић своју анализу Тасићеве књиге.

У свом излагању Машић се посебно осврнуо на причу о бронзи, звону које се ставља воловима око врата и означава их као предводнике када крену у шуму. „То је прича о једном драгоцјеном предмету које је домаћин купио у Сарајеву, и о невремену које је захватиило село на Илиндан када су му вукови и медвједи појели те волове. Та драма њега и његове супруге када им у ноћи нестаје све је потресна али лијепа прича“ нагласио је Машић.

Осврћући се на поглавље које говори о заборављеним обичајима Машић је подсјетио на начине како се некада ловила риба, на послове које су радили људи а које нико други није хтио да ради, на рабаџије које су извлачиле грађу воловима, на људе који су се борили за голи живот.

Књига садржи и четири приче у оквиру поглавља о људима после рата, гдје је Тасић уврстио причу о мајци која је имала четири сина и ћерку а који су сви убијени у протеклом одбрмабено-отаџбинском рату. Бака Божана је на крају остала сама.  „Ова прича је тако написана и обрађена да оставља тежак утисак на читаоца о мучној слици онога што нам се дешавало током и после рата“истакао је Машић.

Занимљив дио књиге је поглавље о предањима и легендама које оживљава нека давна вјеровања и легенде о топонимима, трврђавама, обичајима.

Машић се осврнуо и на поглавље о пророчанствима гдје су најзаступљеније теме везане за чувене пророке из Кремана, браћу Тарабиће и њихова пророчанства.

Говорећи о поглаљу „Записи поред пута“ Машић је истакао да се ради о занимљивим кратим причицама, минијатурама које су својеврсно подсјећање на једно вријеме и људе који су живјели у њему.

„Тасић нас подсјећа кад је у Вишеграду изграђен први водовод, кад је у њему почео да ради први диско клуб, пише о мечијој лијесци у Рогатици , и све су то лијепе и животне приче које се могу прчитати у овој књизи а нема сумње да ће нам Радоје Тасић кроз свој будући рад подарити још репортажа“ закључио је Машић.

Књига „Тамо гдје је душа“ садржи приче које све имају своју аутентичност, описани су истинити догађаји, истинита мјеста, истинити ликови, неки су на жалост умрли а неки још живе“ рекао је Радоје Тасић аутор књиге.

Он је додао да су то углавном приче о селу, везане за народне обичаје, за радове на селу а које је углавном вријеме давно прегазилоо као што је кресање листа, одлазак у сијено, одлазак у Банат да се бере кукуруз, о кириџијама, рабаџијама.

Тасић сматра да ће репортажа неће постати заборављени занат, преживјеће и имаће свој вијек о чему свједочи и управо промоција ове књиге у Фочи гдје су присутни са великом пажњом слушали све што је речено о овом новинарском стилу.

„Све зависи од аутора репортаже, ако им није удахнуо душу мали број људи ће их прочитати. Ја сам се трудио не да смо направим фактографију приче него да ти ликови живе својим животом у причи“ каже Тасић.

Тасић је младим новинарима поручио да никако на пчетку своје каријере не пишу репортаже јер је то најтежи и најсложнији начин изражавања једног новинара.

„Репортажу може написати само новинар са огромним радним стажом новинарству и човјек са великим животним искуством. Зато не треба журити, за добру репортажу ће увјек бити времена“ закљуио је Тасић.

Након промоције у Фочи, књига „Тамо дгје је душа“ биће представљена и публици у Рогатици, Чајничу, Рудом и другим градовима РС.

Милица КУСМУК

You may also like...