ПРОМОВИСАНА КЊИГА СРПКА БРАЦА ВРАНИЋА „ВИШЕГРАД КОГА ВИШЕ НЕМА“

ВИШЕГРАД – Вишеград је, коначно, добио књижевно историјско дјело какво је одавно заслужио и одавно требало да има, први су утисци писца ових редова који је вечерас присуствовао промоцији књиге Српка Браца Вранића „Вишеград кога више нема“.

Испод овог  помало носталгичног наслова крије се обимна хроника града на Дрини од његовог настанка, па кроз периоде 400 годишње турске владавине, аустороугарске власти, затим Краљевине Југославије па све до 70-етих година прошлог вијека.

Књига на више од 300 страница, ситно куцаног текста, значи око 600 оног писма  којим се пишуу оваква дјела, врви од познатих, мање познатих и читацоима, посебно млађим непознатих података о граду. Обухваћено је све, здравство, школство, култура, забава, привреда спорт, па мода , празници и прославе , обичаји, жељезница , занимљивости и анегдоте.

Посебну виједност чине приче о портретима људи који су на неки начин оставили траг у животу чаршије, то нису знаменити Вишеграђани , како би се очекивало, већ обични грарђани међу којима су љекари, професори, спортисти, молери, домаћице, угоститељи, бравари, боеми, забављачи, брице, конобари , музичари и само један политичар заслужан за изградњу Спортског центра „Ушће“.

„Почео сам да пишем за своју душу, оно што други нису  записали а требало је, а онда сам у једној књижари видио монографијуу Рогатице и запитао сам се зашто мој рођени град то нема. Није ми била намјера да пишем монографију, то је тежак и обиман посао за више стручњака, али сам желио да опишем Вишеград кога више нема, који је заборављен или се заборавља , „рекао је Вранић на промоцији у Средњој школи „Иво Андрић“.

Он каже да је обиље података добио од својих родитеља посебно мајке али и старих људи а велики дио написаног је његово сјећање на суграђане  и догађаје једног времена.

„ Наша породица је била од имућнијих у Вишеграду  па смо могли себи приуштити фотографисање њених чланова. Сачувани су и многи документи вриједни пажње а дио фотографија сам позајмио и од других аутора и хрничара града на Дрини, „ додао је Вранић.

Професорица Дивна  Васић је као промотер Вранићевог дјела истакла да је књига настала као велика љубав писца према граду у  коме је рођен и у коме је провео младост.

„Циљ аутора није  био да напише  историјску публикацију већ је причом и фотографијом  направио посебну цјелину, хронику града којој је дао и свој лични печат, „ рекла је Васићева.

Рецензија књиге повјерена је Јелени Ђуровић, којој је Лотика била чукунбаба.

“Историчарима ће Вранићева књига бити драгоцена и због детаља којим обилује, али ће највећу инспирацију у Вранићевом делу наћи управо писци фикције. Сваки је лик, поготово оне које не срећемо код Андрића, свежа прича, неке су тужне, неке су духовите и фламбојантне, „ написала је Ђуровићева.

На почетку представљања књиге приказан је прилог који је својевремено емитован о Вранићу и његовој фото и писаној докуменатацији на БН телевизији аутора Радоја Тасића.

Књига је штампана у „Чигоја штампи“ у Београду, чији је власник Жарко Чигоја, родом Вишеграђанин.

Р. ТАСИЋ

You may also like...