ПРОМОВИСАНА КЊИГА РАДОЈА ТАСИЋА „ТАМО ГДЈЕ ЈЕ ДУША“ У ПОРТИ ХРАМА У ТАСИЋИМА

Под настрешицом гдје се одржавају Сабори Тасића у селу Бијела, у порти храма Христа Сспаситеља, данас је представљена књига Радоја Тасића „Тамо гдје је душа“.

Говорећи о овој књизи новинара и писца Тасића књижевник Рашо Јагодић из Рудог је рекао да ју је , према садржају овог дјела и порукама из њега требало назвати – људољубља.

„ Јер Тасић је стигао да види, да  на вријеме  запише у велику теку живота и то масним словима све оно што је племенито, људско, човјечанско, топло оно што траје и шта на крају и чини човјека човјеком  а што други не виде и не разумију“, рекао је Јагодић.

Он је истакао да је Тасићева свака мисао или ријеч на мјесту, као што и треба да буде код мудра и разложна записивача живота, добро извагана и мудро одмјерена.

„А кад Тасић пише своје  репортаже то чини комотно да свака ријеч има довољно простора, он плете као добра плетиља јер је учио човјство и људовање у чувеном братству Тасића , гдје путник на путу живота иде да стигне али људски и човјечански да траје у времену и простору“, додао је Јагодић.

Јагодић је рекао „да нас Тасић учи како треба гледати на свијет али не његовим очима“.

„Тасић у књизи „Тамо гдје је душа“ не изриче пресуде, доборо пази да се подсвјесно не изругује оном што му некад и смета, идући тако божијом и људском стазом  само напријед и и то у овом времену кад је некима важније „изгледати а не бити „ или  „имати него знати“, закључио је Јагодић.

Промоција је почела виртуозним свиррањем на фрули мајстора овог инструмента из Рудог Драшка Спасојевића а одломке, уз музичкуу пратњу Витомира Васића, читале су новинарке Милица Кусмук и Маријана Симанић.

Говорећи о својој трећој књизи Тасић је истакао да је ријеч о 50 новинарских репортажа објављиваних у медијима двије деценије.

„Све репортаже имају, поред новинарске и књижевне и документарну вриједност јер су у њима сви ликови живјели  или живе, сви догађаји су се десили а године и датуми вјеродостојно су  презентирани, „ казао је Тасић.

Према његовим ријечима репортаже у књизи су занимљивије кад се на догађаје гледа са одређене временске дистанце, да се читаоци присјећају својих суграђана и свега оног што се у неком бившем па и даљем времену догађало.

????????????????????????????????????

„Сви моји ликови муче своју бригу, сударају се са често суровом стварношћу, али нико од њих не кука над својом судбином већ је доживљава онако као је морало да се деси. Из репортажа се може сазнати како се кресао лист, како се смоларило, како се кукуруз у Банату брао, кад је отворен први диско клуб у Вишеграду, шта су прорекли Тарабићи и пророк изз Косова поља, како је на стијену подгнут споменик Вожду Карађорђу у Добруну…“ нагласио је Тасић.

Посебно поглавље у књизи посвећено је чувеном возу „ћири“ али и необичним ликовима из окружења са Златибора, из Заовина, Рудог, Новог Горажда и других мјеста.

„ И  Радоје је, дакле, имао срећу да прво прохода, а потом да ходи по тим Андрићевим грбавима безбројним вишеградским стазама, које као конци и гајтани шарају брда и планине, како би нам подарио  свој репортерски  ковчежић  препун занимљивих приповјести, „ написао је у рецензији књиге „Тамо гдје је душа“ књижевник и новинар Тихомир Несторовић из Бијељине.

В. В.

You may also like...