ЈЕДНО ЈАЈЕ ЗА ВАСКРС, МАЛО ПАВЛАКЕ, ВИРШЛА И НИШТА ВИШЕ


ВИШЕГРАД – Кад вам неко каже да му је највећа животна жеља да се наједе оног шта годинама жели и да се окупа у купатилу , као некад, онда вам је јасно у каквој биједи, неимаштини, јаду и чемеру тај живи.

А те ријечи изговара 75 годишња Мара Нинковић која као биљка без воде битише 11 година у четири кавадрата собице у бившем избјеличком центру у Незуцима код Вишеграда

Кад би, којим чудом, добила више новца шта би мара прво урадила, питамо је.

„Прво бих купила шта да једем, оног чега сам жељна, јер сам због болести и глади за двије  године смршала двадесет килограма. А што се купатила тиче, знате да га немамо како треба  у баракама па прострем најлон у соби, угријем воду на шпорету и купам се у бањици као прије педесет година“, прича Нинковићева.

Старица добија пензију од 170 КМ. Тачно половину да за лијекове, болује од више болести и неколико пута је оперисана. А како распореди остатак новца.

„ Па платим струју, комуналије, телевизију и нешто хране набавим  , најјефтиније виршле и мало сира, најмању павлаку од 1.35 КМ а ево јуче сам купила пет јаја, једно сам данас испржила са спанаћем и то је моја храна“, прича старица.

Приморана је често да позјами новац од једног вишеградског месара да не би гладовала сваки дан.

Болести су се сручиле на њена нејака плећа. Поврх тога цијепајући дрва, која је, како каже добила од Центра за социјални рад, повриједила је једно око. На њеном столу је гомила лијекова.

Нема никога свога да јој на врата закуца . Муж јој је умро прије рата а дјеце нису имали. Каже да је убија болест, самоћа, да нема чему да се нада и радује.

Мара је у рату избјегла са Илиџе и стигла у Вишеград. Од имовине јој је остао само свежањ кључева од куће и пропратних објеката који су нестали у пепелу и коров их прекрио. У пластичној кутији чува и метак који јој је кроз цјеваницу прошао.

Сад има врт поред бараке, четири квадрата за поврће.

„ У кантама сам земљу доносила да га направим у овој страни, пруће сама сјекла и плела да се земља не осипа. Посијала сам неколико струка спанаћа, грмић салате, једну „кућицу“ краставаца, кад то прође засадићу шест садница парадајза и мало блитве. И то је сва моја земља и моје повртларство“, јада се Нинковићева.

На трпези баке Маре за Божић није било ни грама меса.

Ако уштеди од оних пета јаја бар једно – прославиће Васкрс.

Ако јој дотле неко други не помогне.

Р. ТАСИЋ

 

Прочитајте и...

error: Content is protected !!