ЧОБАНИЦА У ДЕВЕДЕСЕТОЈ


РУДО – Осамдесет седмогодишња Мика Дробњак из Рудог још није поклекла под бременом нагомиланих година , здравље је  добро служи а да би , како вели, `привриједила` кући и домаћинству , сваки дан чува овце  и да не дангуби узалуд сједећи код њих преде вуну за чарапе и џемпере.

`Припремам снахама да плету чарапе и џемпере. А ако је неки празник и светац у календару онда понесем књигу. И читам без наочара. Иашао ми унук у Грчку у манастир и динио  књигу  са насловом `Узак пут до раја`. Прочитала сам је од корица до корица и да вам кажем  да сам упамтила да има 272 странице.  Хоћете сад да вам је препричам?, вели старица.

Мика Дробњак 

Бака Мика је увијек била побожна жена.

`У Бога се уздам, одувијек сам побожна била, никад никог нисам слагала јер нас је тако мајка васпитала . Али сам се ипак огријешила о мајку јер сам се `украла` без њеног питања и знања. Плакала је и кукала али је рекла да ме неће клети. Таква је младост била, младост лудост, ` мудрује бака Мика.

У Микиној кући у близини Рудог у слози  и заједништву живе четири генерације.

`Имам троје дјеце, од њих осморо унучади, од осморо унучади имам 17 праунучади а осамнаесто само што на свијет није дошло. И шта ћеш, задовољна сам на живот`, исприча чобаница Мика.

Чобаница 

Животна девиза и филозофија ове старице из Рудог своди се на једну ријеч – рад.

`Мора да се ради, моје дијете. У радина комадина. Од лежања нема ништа. Рђа једе гвожђе а нерад чоека. Рад побјеђује, јер кад је Бог створио свијет казао је – радите и ја ћу вам помоћи . И Бог мрзи лијенчине, ` каже Дробњакова.

Старица из Рудог омиљена је код својих укућана али и суграђана.  Воле је због њене ријечитости, доброте  и вјере  уз коју, и божију помоћ се могу савладати све животне тешкоће.

Р. ТАСИЋ

 

Прочитајте и...

error: Content is protected !!