УДАХЊУЈЕ ДУШУ „ВЕСЕЛИМ МАШИНАМА“


ВИШЕГРАД –     Седамдесет четворогодишњи Слободан  Пецикоза из вишеградског приградског насеља Косово Поље једини је казанџија на просторима општина Горњег Подриња.

Иако је у пензији смањио  поправке и израду  „веселих машина“  каже да је овај занат још много користан  јер док је људи и ракија ће се пећи и  пити.

За пола вијека Пецикоза је у својој малој радионици поправио на стотине казана свих врста.

„Некад су познати били казани чучавци или поточари који су имали дрвену табарку па и капак од дрвета. Тешко је било с њима радити, то су чинили докони људи, зидали ложиште, вадили кутлачама џибру, сипали воду на лулу да се испече што више ракије, „ присјећа се стари казанџија.

????????????????????????????????????

Слободан Пецикоза, казанџија

Док удара дрвеним чекићом по старом  казану објашњава да су друга врста  превртачи, који су били унапређење за чучавац а најмодернији су лампеци, за које су старији људи говорили да су аутоматске машине за производњу ракије.

„ За њих кажу да су прављени за жене јер је лако руковати са њима, па их  зато највише  и поправљам и преправљам, враћам им стари сјај и душу, побољшавам их  јер фабрике никад не отклањају уочене мане на њима, „ прича Пецикоза.

Да би ручно, уз помоћ врло примитивног алата, направио нов казан Слободану треба година дана.

„ Направио сам их досад бар педесетак, навратише ме да начиним и два од прохрома али такви нису ни близу овим од бакра иако се брже грију и процес печења ракије краће траје, „ вели Пецикоза .

Он зна да је бакар непревазиђен материјал за изградњу казана јер, како каже, има нешто у себи што чисти џибру и ракија из таквог има бољи укус.

????????????????????????????????????

Стари казанџија је занат, три године учио у Бегораду код најбољих мајстора.

„Дође ми прије неколико година домаћин и вели хоћу ли да његовог сина научим занату а он ће платити „ колико зинем“. Испричам му да бих радо али не могу јер сваки дан нисам у радионици, „ каже Пецикоза.

Стопама старог казанџије ипак је кренуо његов син Славко, коме како рече, иде све од руке чак је увео и неке иновације и олашице при савијању бакарног лима.

Тако бар у Вишеграду овај занат неће изумријети као многи други. „Веселе машине“ и даље ће ићи на ремонт у Косово поље код новог , млађег казанџије.

 

Р. ТАСИЋ

 

 

 

Прочитајте и...

error: Content is protected !!