ТРИ ПЛАТИЦЕ НА РЗАВУ


ВИШЕГРAД – Мало је  мјеста као што је Добрун код Вишеграда која се могу похвалити да у раздаљини од само километра имају три жичана моста на ријеци, које народ у овим крајевима назива – платице.

Најстарији жичани мост на ријеци Рзав саграђен је још шездесетих година прошлог вијека код тадашњег Задружног дома у центру мјесне заједнице Добрун и одржао се све до данашњих дана. Данас га осваја коров као и многа села око њега.

Платица код Задружног дома 

Стри Добруњани су причали  да данима нико није смио да пређе преко платице, када је тек направљена, јер није вјеровао челичним сајлама, које су се љуљале и даскама које су на њих постављене.

Милиција је тада на силу тјерала  сељаке да пређу преко платице, чијом је изградњом “социјалистичка власт омогућила напредак села” а и личним примјером показивали су  да је ова врста пјешачког моста преко плаховите ријеке безбједна за прелазак .

Жичаним мостом код Задружног дома у коме се налазила кино- сала, библиотека, центар мјесне заједнице, пекара, продавница, пошта  а около занатске радње, виноград па засади јагода а касније и јабука, које су се до данас задржале,  прелазили су многи становници села са лијеве обале Рзава .

Шездесетих година на бандери испред дома био је постављен и разглас па су дјечаци са села  , гледајући у звучнике говорили` да пјева човјек у шерпи`.

Платица код насеља Колоне 

Иза овог направљен је још један жичани мост код насеља Колона у близини тадашње Фабрике боја и лакова “Терпентин”, а тек 1969. године изграђена је и платица на Газу, испод села Бијеле.

Фреквентна  је била и платица код Колона али је она била често изложена удару Рзава који је с прољећа и јесени плавио приобаље а њу са стубовима чупао из темеља.

Преко ње су најчешће  прелазили радници и ђаци да би пречицом стигли до Жељезниче станице Добрун и гаравог ћире.

Вељко Тасић из Бијеле  се присјећа да су да се градњи платица на Рзаву на Газу највише “агитовали” Мирко Тасић и Влајко Шимшић, који су радили у Гајевима у смоларењу и морали су, када ријека надође, неколико километара да препјешаче обилазним путевима да би стигли до куће.

– У остварењу овог плана помогли су им Видоје Тасић и Неђо и Сретен Голубовић, а када се платица зањихала изнад Рзава, у селу је, послије збора бирача , приређено право славље са печеним јагањцима – сјећа се Вељко.

Платица на Газу

Залагањем пензионера  Косте Голубовића из Бијеле, који живи у Ужицу, недавно је реконстуисана платица на Рзаву на Газу а средства за то су обезбјеђена из буџета општине Вишеград.

Све три платице неколико пута су  нестајале у матици Рзава  а највећа поплава забиљежена је 26. новембра 1987. године, када је вода однијела све  жичане мостове и друмски мост у Добруну.

Све је мање оних који Рзав прелазе преко платица. Замирањем села, обрушавају се и објекти  који су били понос мјесне заједнице као што је Здружни дом и зграда милиције. Занатске радње на обали ријеке поред платице су давно отишле у историју и на њиховом мјесту буја шикара.

Чувена купалишта на Рзаву код џамије,  школе, испод насеља Мухићи,  на Газу, Туку и код Плавог моста прекрило је растиње.

Платице ипак пркосе времену и служе човјеку да премости ријеку.

Само што сад  тек понекад преко њих  прође  пјешак, а онда се још дуго, дуго љуљушкају прастаре челичне сајле и дрвене даске.

Р. ТАСИЋ

 

Прочитајте и...

error: Content is protected !!