ТОНИ ЈЕ ВОЉЕЛА АНДРИЋА


 

Некад успут забиљежено

 

ВИШЕГРАД – Игром судбине Тони Ливерсејџ из Копенхагена завољела је, из прича својих пријатеља Срба, који су живјели у њеној земљи,  Југославију и одлучила да у Београду студира тадашњи српскохрватски језик и књижевност.

На студијама славистике у у граду на Дунаву и Сави  1957. године чула је за писца Иву Андрића. Но , није , у својој младалачкој разузданости, имала времена да исчитава његово дјело, више се занимала књигама писаца  љубавних пјесама које су тада биле у моди.

„Почетком 1960. године познати издавач у Данској замилио ме да са српскохрватског  језика на дански преведем роман Иве Андрића „На Дрини ћуприја“, јер се већ тада знало да ће добити Нобелову награду за књижевност. Иако сам прихватила да урадим скоро немогуће, јер је вријеме било кратко, обрадовала сам се кад Андрић није те већ наредне године добио највеће признање, тако да сам завршила превод. И кроз његово дјело  завољела  писца Андрића“, прича старица Тони Ливерсејџ.Andric-1-670x879

И тако је љепкушаста Тони почела да се дописује са у свјетским размерама познатим писцем.

„Први пут ме примио у свом скромно опремљеном стану у Београду. Био је то шармантан човјек, милих црта лица, смиреног гласа и одмјерених покрета као његови најбољи књижевни јунаци“, присјећа се Ливерсејџева.

У сјећању, док ових јунских дана  сједимо на софи Ћуприје на Дрини у Вишеграду, оживљавају се емоције везане за тај сусрет.

„Имао је неодољиву привлачност озбиљног и лијепог  човјека али на сваки трептај емоција испред нас се испријечио непробојан зид Андрићеве недодирљивости“; прича Тони.

Други сусрет са славним пицем  Ливерсејџева је доживјела на Цетињу приликом додјеле Његошеве награде књижевнику Михајлу Лалићу.

„Мој муж и ја смо били на туристичком путовању и навратили  на Цетиње. Ушуњали смо се у дворану гдје се додјељивала награда и у углу видјели Андрића који је сједио на крају реда  сам и нешо писао  у нотес. Пришла сам му . У очима му је бљеснуо  сјај“, говори старица из Данске.

Тони Ливерсејџ је у Копенхагену одбранила магистарски рад на тему „Ликови жена у Андрићевом дјелу“.

„Годинама смо се дописивали. Никад се није десило да не одговори на моје писмо. Кад сам преводила  његове  приповјетке питала сам га за значење архаизама и турцизама  којима је врвјело његово штиво . Он је педантно одговарао чак је и цртао предмете о којима је било ријечи“, прича Тони.

На  овогодишњој „Вишеградској стази“, гдје је Ливерсејџева  словила бесједу о нобеловцу , приређено је и књижевно вече на коме је Тони говорила о жени у Андрићевом дјелу.

Вишеграђани су јој припремили мало изненађење. Рецитатори средње школе читали су њену преписку са Андрићем. Тони је била толико изненађена да јој је на лицу стално титрао чудан осмјех. Након читања писама рекла је да је била потрешена као и онда кад је писала и добијала писма од „њеног“ Иве.

У Спомен-библиотеци „ Иво Андрић“ у Вишеграду међу 35 превода романа „На Дрини ћуприја“ на разне језике библиотекари су пронашли и превод на дански језик. Година превода 1961. Преводилац –  Тони Ливерсејџ.

 

Р. ТАСИЋ

 

 

Прочитајте и...

error: Content is protected !!