СУДБИНА НАЈБОГАТИЈЕГ ВИШЕГРАДСКОГ ТРГОВЦА


Фотографија и прича из прошлости Вишеграда

ВИШЕГРАД – Најбогатији вишеградски Србин  на прелазу између два вијека, Павле Бранисављевић, послужио је Иву Андрићу да умјетнички уобличи лик газда Павла Ранковића  у роману „На Дрини ћуприја“.

У сјећањима љекара Мића Бранисављевића на заједничко дјетињство и младост проведену са Ивом Андрићем, забиљежено је:

Од како знам за себе, знам за Иву, али не знам када је дошао, доведен или донесен у Вишеград код његове тетке и тетка Матковшчика: Сви су га у мјесту знали као Иву Матковшчика а да му мајка живи као удовица у Сарајеву и да је рођен у Доцу код Травника. Тако га је и мој отац звао, а њега је Иво описао опширно, његов живот и рад у дјелу На Дрини ћуприја, под именом Павле Ранковић.“Породица Бранисављевић први пут се помиње у касаби седамдесетих година 19. вијека, када су се из Санџака у потрази за бољим животом доселиле многе хришћанске породице из Пљеваља и Нове Вароши као што су: Бранисављевићи, Петровићи, Вучићевићи, Шећеровићи…

Павле Бранисављевић је рођен 1856. године у мјесту Радоиња код Нове Вароши. У Вишеград је дошао као дјечак – служио је и радио најтеже послове код тадашњих газда. Послије аустоугарске окупације, отварају се велики радови и послови, лакше и брже се зарађивало, па је радан и штедљив какав је био, постао један од најбогатијих људи у касаби. Газда Павле се деценијама бавио трговином и његово богатство је било велико: имао је дућан у чаршији, велике качаре у Осојници, имања и воћњаке, хан на Сјемећу, куће у Сарајеву, акције у Српској банци… Као угледан и богат Србин био је предсједник црквено – школске и грађанске општине, предсједник српског пјевачког друштва „Слога“, оснивач пододбора српске Просвјете, приложник часописа „Босанска вила“, итд. Упркос богатству и угледу, остао је запамћен као тих, бојажљив и скроман човјек, посебно привржен породици. По сјећању и причи рођака, Павле Бранисављевић је био добар отац који је учио своју дјецу раду, скромности и упућивао их на даље школовање. Несебично је помагао своју родбину – помагао им је да отворе дућане, да се осамостале и да економски стану на ноге.

Послије објаве рата Србији 1914. као најугледнији Србин, ухапшен је заједно са синовима Мићом и Бранком. Држани су као таоци, пријећено им је, малтретирани су а имовина им је опљачкана. Када је постало извјесно да су аустроугарске јединице коначно поражене и да је крај рата близу, у граду је форимирана делегација угледних људи који ће дочекати ослободиоце у Добруну. Делегацију је предводио газда Павле Бранисављевић који је са осталим сачекао ослободиоце и пренио поруке да становништво Вишеграда  свих вјера чека њихов долазак  с великим весељем.

Послије рата обновио је дућан а трговином је наставио да се бави његов син Бранко. Умро је 1934. године и сахрањен на локалном гробљу у Црнчи. Већ више од осамдесет година нико из породице Бранисављевић не живи у Вишеграду.

ДИВНА ВАСИЋ

Прочитајте и...

error: Content is protected !!