СУДАР БИКОВА НА ЋУПРИЈИ


ВИШЕГРАД  – Чудесна слика Милана Милића Јагодинског, која приказује судар бикова на чувеној ћуприји Мехмед-паше Соколовића, сада је у ризници Градске галерије у Вишеграду.

Јагодински је познат као маштар и поета, а бави се графиком, карикатуром, калиграфијом, ликовном критиком и поезијом.

Он је “спјевао” и химну Саборовања ликовних умјетника у Вишеграду, на коме је чест гост.

На једном  саборовању Јагодински је дошао на оригиналну идеју за слику. Ставио је на платно два расна бика, ухрањена, ратоборна, који су своје рогове укрстили на необичном мјесту, на средини моста Мехмед-паше Соколовића . 

Милан Милић Јагодински : БИКОВИ НА ЋУПРИЈИ

Рогови се сударају на размеђи софе и портала са натписом на арапском језику посвећеном његовом задужбинару.

Симболика је очигледна. Судар је то Истока и Запада, цивилизација и вјера. Људи су се овдје вјековима “боли“ због својих и туђих интереса.

Чија је војска “надбола“ на Ћуприји и Дрини њена је била Босна па и даље од ње, или Србија све према Стамболу.

И Карађорђе је пјевао “Дрино водо, племенита међо, измеђ Босне и измеђ Србије”, и он је до Ћуприје са устаницима на Вранцу дојахао, али даље се није могло.

На слици Јагодинског, док се волови боду на Ћуприји, горе на бријегу или у облацима назиру се врхови православне и католичке цркве, џамије и синагоге.

Кроз њихове крстове, полумјесеце и Давидове звијезде покушавају да се пробију зраци сунца. Покушавају.

А доле у води Дрине или на њеној обали вире искривљени споменици са крстачама, нишани са арапским словима, надгробни камен са шестокраком звијездом…

Иво Андрић је рекао за Ћуприју да је “чудна арабеска над водом“.

Сликари су је “качили“ нитима за сунце, над њом су надносили крила анђела, “увијали“ су је у измаглицу и сумаглицу, “гледали” како се огледа у Дрини, како корача к`о стонога, љуби обале, пружа руку руци са прстима од стубова…

 

Многе од тих слика пале су у запећак сјећања, али слика Милана Јагодинског, тај судар бикова над непредвидивом Дрином, остаће не само у легату Градске галерије у Вишеграду него и колективном памћењу.

Као опомена, упозорење, подсјећање, али и дивљење идеји сликара, који је, опчињен умјетничким скоком неимара, створио дјело за незаборав.

Р.ТАСИЋ

 

Прочитајте и...

error: Content is protected !!