СЛОБОДАН РИСТОВИЋ : АЈДУЦИ


Модри се небо.Утрнило се ноћас , па му се убод зором позледио, Под крововима ко под глоговима, дрхти  поајдучени народ. Србија од јатака,ајдука, избеглица и свакојаких сужњева. Аге, дахије, властела, феуди, синџирџије и остала сила у граду Биограду, и другим аганлуцима,трле трлишта и увећавају паше по пашалуцима.Јадни Новак пред неком црквом са капом пред скрштеним ногама. Зарђао му будак. Крзав јатаган уместо ребре у прсима. Ено Вујадина носи даску на некој бренти док грца гора Романија. Глувом гором пева неми Радивоје. Чемерна му вила  Равиојла крај друма у сукњи загрнутој.

Вијоре барјаци око Призрена,парају их ветрови са Проклетија и шибају ветрови од Дунава и Саве, Косово,посуто најлонским кесама и изломљеним крстовима. У манастирима ко под шаторима,крсти се Свети Сава у порти ,мучи га главобоља. Не верује самом себи. Мисли да је на неку гозбу залутао,

Седи Живојин на тргу у Мионици, чимка хлеб, храни голубове. А око њега деца са телефонима у шакицама. Тече Колубара у певању Миланчета Радосављевића. У читанкам усахла, понорница у историји. Пред задружним домом се туку четници и партизани, и преврћу тезге на којима неке делије продају кокарде, шајкаче, петокраке и друге дрангулије.

Боже, одакле ти ова нарав од које си нам кошуље сашио. Боље и да смо  голи него да смо у ругло и срам оковани. Уми нас шаком стида, да знамо где нам је лице, та пустиња која је у доба поноса образ  било.

Снурам се, да би бар ветар неку кошуљу “испрео”. Обучен у слова, машем оцу у небесима. Дозивамм га, да кога по мене пошеље, да се склоним од ове љаге и љиге.

Данас је , веле, Св Димитрије, Митровдан. Зазидајте се у пећину весели ајдуци, и за вас ће доћи Свети Ђорђе, ако га не баце аждаји они што су и вас ту бацили.

 

Рогатица, Митровдан, 2017.год. Срећна Вам слава!!!

 

Прочитајте и...

error: Content is protected !!