СВЈЕТЛОСНОМ ТРЕНУ ДАЈУ ВЈЕЧНУ ДИМЕНЗИЈУ


ВИШЕГРАД – Сликари су трагачи за свјетлосном нијансом.

Хватачи ломљивости зрака. Око соколово у коме се огледа моћ свјетлости и сјене. Мађионичари који боју из природе васкрсну  на бјелини сликрског простора  и бескраја хоризонта. Њима је боја благо у зјеницама, у погледу ка зрну земље и светости Свевишњег, у насушном хљебу који се ломи чворнатом руком , у бори на челу тежака и капи воде на црвљивој  јабуци.

Њима, као што рече пјесник, очи расту поред ствари. Они су ти који се труде да свјетлосном трену дају вјечиту димензију уз личну импресију.

Опрхвани су опсесијама како дјелић стварности, тај драгоцјени нектар, као пчела, претворити у мед, јело богова, бавили су се и учесници вишеградске сликарске колоније.

Неки други ствараоци, неки будући људи, рећи ће једном да ли су у томе успјели.

Марија Здравковић

Марија Здравковић стигла из Београда. Каже да ради само велике формате слика.

“Овдје природа сама нагони сликара да у њему проради невјероватна животна и стваралачка енергија. Сликам је али та слика из околине под мојим кистом прелазии у апстракцију”, каже Здравковићева.

Вишеградом и околином очарана је и сликарка Милена Кривокапић из Никшића.

“Вишеград сам упознала кроз Андрићева дјела. Сад га гледам својим очима и за неког ко буде гледао моје слике разумјеће моју усхићеност виђеним”, вели Кривокапићева.

Милена Кривокапић

Састав  24.по реду колоније у Вишеграду чине млади умјетници.

” Сврха колоније је да се афирмише ликовно стваралашто међу локалним становништвом  али и побуде млади ствараоци да енергичније сликару и имају више воље запосао”, прича Видан Терзић из Ужица  који је 23 пута сликао пејзаже на овом окупљању у граду на Дрини.

Владан Тезић

Данијела Новаковић из Рогатице одлучла је да наслика ендемску врсту папрати која расте у Вишеградској бањи вилину влас.

“Мислим да нико није сликао тај мотив, надам се да ћу успјети”. истиче Новаковићева.

Данијела Новаковић

Ана Томић из Београда  изучава на својим сликама преламање свјетлости на свему око нас али и преломе у души сликаревој.

” Моји корјени су из овог лијепог града па су ми емоције узбуркане. Ваљда ћу их пренијети на сликарско платно”, каже Томићева.

Доајен вишеградске колоније академски сликар Обрад Јовановић из Ужица слика како старица шиша овцу на стари начин , маказама.

” Што се тиче мог мотива овна, овце, стада цијели свијет посматрам као велико стадо, само је у питању ко звонце носи. Вођа стада на крају прелази из стања предводника у стање жртве, јер га најпослије ошишају, кастрирају и уреде за пастрму”, објашњава Јовановић.

Обрад Јовановић

Са сликарима је и склуптор Љубомир Лацковић из Београда који је урадио склуптуру козе за Градску галерију.

“Направио сам и огромног јелена од три метра од рециклираног материјала и тај је добио гран при у Лувру”, хвали се Лацковић.

Кад оду у свој завичај умјетници ће граду Андрићевог дјетињства  оставити дио своје стваралачке енергије  оваплоћене у  слици, склуптури или фотографији.

Тако ће о њима , убудуће, говорити њихово дјело.

Р. ТАСИЋ

 

Прочитајте и...

error: Content is protected !!