СВЈЕТЛОПИСИ ИЗ РАЈАКОВЕ ДУШЕ


РУДО – Умјетничка тишина  је стање духа заробљеног  тренутном инспирацијом прије или у току стварања умјетничког дјела.

У ту бескрајну тишину, у кутку собе у својој кући у Рудом , све чешће урони сликар аматер Рато Рајак, кад се стварност искључи бљеском муње  у каснојесењој помрчини и мисли усмјере ка бјелини платна на коме кист и боје везу неку ново виђење  обликовано тренутним надахнућем.

„Свако биће, понекад , има потребу да нађе неко привремено уточиште бјегом из најчешће сурове реалности и оствари се на пољу гдје му је ход без препрека и који води унутрашња енергија сопственог талента“, каже Рајак показујући малу галерију слика, уља на платну на зидовима своје собе.

Старица поред шпорета

Рајака, умјетника, чија су дјела најближа реализму, гане најчешће мотив из свакодневнице као  тренутни свјетлосни продор ка лицу сељака, за кафанским столом, замишљеног и изгубљеног у бригама, обавијеног дуванским димом са рукама поред прастаре изрезбарене табакере.

„Признајем, на платно обично преносим народну традицију, портрете људи са села али не оне, као да се сликају на вашару, већ такве из којих се, као у буквару, на једноставан начин, и при случајном  погледу види бол његове душе, радост тренутка или сјета која му преко чела прелази као сјена од облака“, каже Рајак.

Он је на сликама занесен сеоским пејзажом, мртвом природом, са јабукама у првом плану, домаћим животињама у покрету и међусобном борбама.

Сељак с табакером

Зидови Рајакове породичне куће прекривени су  његовим дјелим, нема мјеста ни за сликарску минијатуру, јер овај умјетник не продаје своје слике.

„ Кад нестане празних зидова у мојој кући онда  их има у кућама и становима чланова уже породице, пријатеља, школских другова и свих оних који су ми драги и који знају да цијене оно што радим и што им поклањам“,, додаје сликар аматер из Рудог.

Да посједује умјетничку нит схватио је још као свршени средњошколац и у тим преломним тренуцимау животу није било дилеме како одабрати будућу професију.

Борба бикова 

„ Дуго сам се ломио и одлучио да упишем архитектуру јер као архитекта могу да се бавим и сликарством али ако бих завршио ликовну академију не бих, сигурно, могао да пројектујем“, објашњава Рајак.

Признаје да досад није имао времена да се формира као сликар али не жали за тим.

Имао је досад једну самосталну и учестовао у више колективних изложби слика.

Рато Рајак

Чињеницу да у Рудом, малом градићу са свега 5.000 житеља, има петнаестак сликара аматера, објашњава тим да је овај град у периоду између два свјетска рата био мјесто културе, постојао је градски хор, оркестар, драмска секција, овдје се плесао вацер у Соколском дому и приређивали се балови.

„ Вјероватно  у менталитету ових људи у њиховим генима  још постоји изражена склоност  ка разним облицима умјетности као што је музика, књижевност и сликарство“, истиче Рајак.

Р. ТАСИЋ

 

Прочитајте и...

error: Content is protected !!