СА МЕЧИЈЕ ЛИЈЕСКЕ СЕ УБЕРЕ 200 КИЛОГРАМА ЉЕШНИКА


РОГАТИЦА – Висораван Борике код Рогатице позната је по ергели арапских и босанско-брдских коња,  сертификованом и надалеко чувеном боричком кромпиру, вриједним рабаџијама и дрвосјечама и ендемичној врсти дрвета – мечијој лијесци.

Под заштитом је државе мечија лијеска, метузалем је овдје зову, која је према налазима стручњака стара више од 400 година како пише  на табли коју је поставило Шумско газдинство „Сјемећ“ из Рогатице   .nada-nikolic-sa-ljesnicima

Педесетак метара од ње расте друго стабло ове ријетке врсте дрвета, кажу кћерка метузалема, која је позната по као извајаној крошњи и која плијени пажњу пролазника.

На Борикама причају да су око ове љепотице, кад су трасирали пут, изгрдили окуку како је не би угрозили.

Крајем октобра под млађом лијеском затекли смо Наду Николић, у чијој се ливади дрво налази, како сабира љешнике.mecija-lijeska-na-borikama

„ Ово је родна година па смо убрали више од 200 килограма љешника. Прошле јесени смо око стабла  бацили стајско ђубриво па су ове јесени плодови крупнији и чвршћи, „ прича Николићева.

Она каже да највећи дио плода мечије лијеске продају Пољопривредном институту у Бања Луци јер га стручњаци користе да би произвели саднице овако ријетке лијеске.ljesnici-sa-borika

„Остатак стуцамо и једемо зими, љешници су врло укусни или подијелимо дјеци за православни празник Дјетињце, по обичају као један од дарова, уз суве шљиве крушке и јабуке зечуше, „ прича Николићева.

Вриједна  Боричанка исприча и то да је ова лијеска стара око шездесетак година.

„Овје гдје је стабло била нека шикара па свекар Раде одлучи да је искричи и то заливади јер је била оскудица у пашњацима. Причао је да је приликом крчевине угледао лијеску величине пастирског прутића па је сачувао, оградио да је стока не обрсти и његовао је скоро док није умро, „ наставља причу Николићева пребирајући у рукама тек убране љешнике.

Поред овог дрвета  на кривини  сеоског пута је и кафана са имеberba-ljesnikaном „Лијеска“. Сврате у њу сељаци послије напорног тежачког рада да попију по једну љуту с ногу, наврате шумари, полицајци, планинари а и сви питају кафеџију да им прича о лијесци.

По оној старијој два села су добила име горња и Доња Лијеска.

 

Р. ТАСИЋ

 

 

 

 

Прочитајте и...

error: Content is protected !!