САНТО ПАПО – РУМ ЗА ЋОРКАНА


Фотографија и прича из прошлости Вишеграда.

ВИШЕГРАД –Године раног дјетињства које је Андрић проживио у Вишеграду оставиле су дубок траг и утицале на његов будући књижевни рад. Многобројне приповијетке, есеји, а посебно роман „На Дрини ћуприја“, инспирисани су историјом града, људима и људским судбинама у различитим  историјским  временима.

Сам писац је истицао да је  познавао неке од својих књижевних јунака, са неким од њих, оним који су живјели с краја 19. и почетком 20. вијека се дружио, или је чуо о судбинама појединих личности из прича старих Вишеграђана.

Један од његових књижевних јунака у роману „На Дрини ћуприја“ је и Санто Папо,потомак старе вишеградске породице. Породица сефардских Јевреја Папо, генерацијама је живјела и стварала у Вишеграду. Углед, богатство, повјерење стицали су деценијама, прво његов дјед Мордо, па отац Менто, па Санто, и сви су били гвожђарски трговци.

У Андрићевом роману је препознатљив и памтимо га по реченици „Рум за Ћоркана“, тако често изговореној у дерту у Заријевој механи, па и онда поновљеној када је Ћоркан, играјући у заносу прешао уску и залеђену ограду моста. „Рум за Ћоркана, – дере се Санто Папо промуклим гласом са шпанским изговором мислећи да је у механи и ширећи руке као да га разапињу“.

Вишеграђани су га запамтили као способног трговца и његова магаза се налазила у чаршији, на углу главне улице и Кривог сокака, и била је добро снабдјевена свом потребном робом. Оно што га је одвајало од домаћих трговаца је начин његовог пословања. Почињао би обично разговор са муштеријама о свакодневним проблемима: животу, здрављу, породици, а онда би на шпанском,  језику  домовине његових предака, сабирао и рачунао… Све је то изгледало необично и несвакидашње, али су временом сви прихватили овакав начин пословања веселог и доброћудног трговца.

Његова многобројна породица, синови и кћери, до Другог свјетског рата су углавном били ожењени и поудати и живјели су у Сарајеву и Вишеграду.

У току рата, 1943. године, сви вишеградски Јевреји који се нису склонили и избјегли на вријеме, њих четрдесет шест, одведено је у нацистички концентрациони логор Берген – Белзен у Њемачку. Санто Папо одведен је са сином и двије кћери и сви су страдали у прољеће 1945. године.

Син Аврам Папо, који је избјегао одвођење у логор, погинуо је као антифашиста, у партизанима. Послије Другог свјетског рата, као сјећање на страдање породице, улица у којој је била њихова трговина, названа је његовим именом. Почетком овог рата име је промијењено и данас је то Косовска улица.

Вјечност  Санту  Папу  књижевним дјелом подарио је Иво Андрић.

Фотографија : Вишеградски трговци, 1936 . год. – у доњем реду десно  сједи Санто Папо

 ДИВНА ВАСИЋ 

 

 

 

Прочитајте и...

error: Content is protected !!