РУШИ СЕ КУЛА ВЕЛЕТОВСКА


ВИШЕГРАД – Последњи чувар куле велетовске седамдесетогодишњи Љупко Арсић стоји ,, по ко зна који пут у животу, поред чувене камене грађевине, мјерка је очима, суче сиједе бркове и вели.

„ Ово је последњи час да се спаси кула уз коју су одрасле генерације породица Андрића, Арсића, Савића, Николића и Станојчића, грађевина која је увијек била понос села Велетова иако нико не зна ни ко је ни кад градио и у коју сврху јер се оваква утврђења граде само на неприступчаним  мјестима и литицама како би била неосвојива за непријатеља, „ прича Арсић.

Љупко Арсић

Арсић чворнатом сељачком руком показује начете и скором рушењу склоне камене блокове изнад лучног улаза у кулу, гомилу одроњених блокова у њеној утроби и напуклих зидова „ као од сира срезаних“.

„Постоји ли инситуција или појединац који ће организовати акцију да се кула спаси даљег рушења и поправљања. За овај посао не треба пуно новца, само добра  воља, нека грађевинска машина и вјешти мајстори да цементним млијеком  и другим материјалима учврсте зидове и сачувају је бар овакву каква је, „као да моли стари Арсић.

Старина из засеока Кула прича како сваког љета у обилазак грађевине долазе неки људи, новинари, арехеолози, љубитељи средњовјековних грађевина и они који су читали књиге Иве Андрића.

Кула велетовска

„Јесенас су била тројица из Београда, сједјели су овдје на пањевима, јели, пијуцкали и нешто записивали. Питали су ме зашто до овако старе грађевине није бољи пут , зашто нема путоказа нити каве табле на њој, „ прича Арсић.

Присјећа се он да је прије последњег рата на једном каменом блоку била табла са натписом да је кула под заштитом државе али је то скинуто.

„Кула је, причали су наши стари, имали три спрата, подрум са тамницом кроз који је текао поток Велетовчица. Била је, кажу висока ко бријег Бигањина бара а умјесто прозора пушкарнице“, објашњава старина.

Многи су покушавали да укажу на вриједност куле велетобвске. Нобеловац Иво Андрић је описао у приповјеци „Велетовци“. На једној од културних манифестација,  њему посвећеној „Вишеградској стази“, тадашњи директор Дома културе у Вишеграду Миланн Шушњар  је драматизовао дијелове Андрићеве приче са костимираним глумцима и оружјем из времена у коме се дешава радња приповјетке а то је Карађорђев  устанак.

И они су дошли да обиђу кулу

Тада је речено да се на свакој  Стази поред куле велетовске организује неки културни садржај везан за Андрићева дјела али на том плану никад ништа више  није учињено.

Занимљива је и легенда везана за кулу по којој је властелин за њену градњу нашао мајсторе  двојицу браће из села Столац .

Кад је градња била при крају неимари сазнају да ће их племић погубити како не би одали тајне њених одаја.

Онда су они  направили крила од дренова прућа и овчијих кожа и „полетјели“ са врха бедема. Један од њих је пао на оближњу удољицу која је добила име  Радовиш до, а другом је на другој страни само нађен опанак. Тај пристранак на обронку Паноса  се и данас зове Опанак.

На списку Завода за заштиту културно-историјског наслеђа Републике Српске кула се не налази као једно од 532 заштићена културна добра.

Не чуди то јер се на списку не налазе ни срењовјековни градови Добрун, Хртар и Рујишта и бројни споменици на подручју вишеградске општине.

 

Р. ТАСИЋ

 

 

Прочитајте и...

error: Content is protected !!