РУСИ ВОЛЕ МОКРУ ГОРУ И ВИШЕГРАД


Брачни пар Катарина и Руслан Решетов из Москве купили су прије пет година плац и кућу у Мокрој Гори  и одлучили  да са својим синовима Владимиром, Василијем и Фјодором привремено, у току љета, а од ове године и стално живе у овом мјесту.

Ово двоје факултетски образованих Руса кажу да им је жеља одувијек била да побјегну из градске вреве, из вишемилионског града и да се скрасе негдје, као овдје, у долини ријеке Рзава, у миру и тишини, да имају своју кућу, окућницу своје цвијеће и поврће и питоме животиње.

„Нас су  наговорили наши пријатељи , њих двoје, који су двије године живјели у Мокрој Гори и казали нам да је Србија дивна држава а да су људи још бољи“, почиње причу Катарина Решетова док сади у воћњаку иргас,  једну врсту боровнице која има висок грм и поријеклом је из њене земље.

Средњи син Решетових Василије похађа гимназију у Вишеграду, граду за који је везана ова породица што се тиче куповине хране, одјеће али и садница воћака, цвијећа, ружа и поврћа.

„ Најстарији син Владимир каже да ће кад заврши факултет у Москви доћи овдје да живи. Не знам баш зашто се дјеци свиђа овај крај и држава али вјетоватно су у питању гени јер сам и ја рођена на селу“, објашњава Катарина показујући у башти засађене жуте  малине и јагоде исте боје , рибизле, смокве, вишње, боровнице и друго воће.

Одушевљена је што је у саксијама под настрешицом велике  дрвене куће усјела да одгаји црвени, црни и розе парадајз а сјеме су јој поклонили Мокрогорци.

Она говори да се овдје прелијепо осјећа јер се њена унутрашња енергија није уклапала у ритам великог града.

„ Град је симбол брзине, трке за временом а ја хоћу овдје  да слушам славује са брда и са старе крушке,  шапат ријечице, уживам у расту мојих воћки и гледању како се дјеца играју у ливади а овце пасу  на пристранку“, додаје Катарина.

За комшије кажу да су добри људи и притичу им у помоћ кад год им треба.

„ Дедушка Гајо има стадо оваца и два пса а кад му Фјодор пође у сусрет он му даје млијеко и неће да наплати – вели то је за дијете, „ с одушевљењем прича Рускиња.

Објашњава да са комшијама говори новим – српско-руским језиком, јер се овдје учи руски у школама а и она је нешто свјештила српски.

„ Фјодор сталоно говори – Ја сам Срб, ја сам Срб“, смије се његова мајка.

Малишан милије жуту мацу и тугује са псом који се разболио и умро.

„Али ми купим другују сабаку“, каже дјечак док му суза клизи низ лице.

Руслан ради у међународном предузећу за транспост и власник је те фирме.

„То што зарадим у Москви сасвим је довољно за живот у Србији . Планирали смо ипак да се овдје бавимо неким послом . Можда ће то бити везано за туризам или пољопривреду“, прича Руслан Решетов.

Гостопримство ових домаћина  исказано је према ненаданим гостима послужењем правог руског чаја са колачима и медом мокрогорског пчелара који се обавезно шаље родбини у Русију.

Р. ТАСИЋ

 

 

Прочитајте и...

error: Content is protected !!