Радоје ТАСИЋ : РОСУЉЕ


Пјесма учествовала на конкурсу за Видаковићеве дане у Рудом.

РОСУЉЕ

 

На Росуљама изнад Лима росила је киша росуља

Момци са Паштан брда су пјевали у механи  подвиком

„Кад је Рудом зора заруђела, ђевојка ми памет залуђела“

Испод еводије у главној улици

Дрхтали смо под небом кишобрана.

 

Цртао сам јој звијезде у линијама живота

Дувао са кажипрста бубамару – ено је, оде !

Вадио повијену трепавицу, хукао три пута

И говорио – кад умрем, претворићу се у птицу…

Док су росиле капи над Росуљама.

 

Говорила је – ћути, пред нама су громаде времена

Сновиђења, хтења и болно довиђења

Ми смо прича за немогуће

Луталице у беспућу са ранцом жеља на раменима.

 

Имала је милион жеља и само једно надање

Али  зраци зјеница су се чудно стапали

Ни Тарабићи јој не би помогли да не предвиди страдање

Док су јој низ образ бисери капали.

 

Из механе су излазиле делије

„Нема цуре као моје Десе, кад је љубим сва се Варда тресе“

Сумрак је Росуље прекривао

Киснуо сам, бајковито је, или сам – снивао.

Сумрак 

 

Радоје ТАСИЋ

 

Прочитајте и...

error: Content is protected !!