ПРАВОСЛАВНА НОВА ЈЕ , ИПАК, ДУГАЧИЈА


ВИШЕГРАД – Причао ми стриц Илија, који живи у Београду, како је седамдесетих година прошлог вијека чекао, како је говорио Српску нову годину, у једној кафани на периферији града.

„ Мој рођак и ја смо уочи Нове године долазили у кафану, наручивали пиће и јагњетину а од музике тражили да свира „Марш на Дрину“.

Илија се присјећа да су музиканти оклијевали да пјевају пјесму, као они у филму „Професионалац“, али кад им се динарима мало подмажу инстументи музицирали су, али тихо, тише.

„ Другу са посла рођендан је био 13. јануара и није смио јавно да га слави па нам се придруживао у кафани. Кад изненада пред поноћ бане милиција ми смо се вадили да славимо његов рођендан али често то није помагало. Веле „личну карту молим“, гледају је, загледају нас,  шапућу нешто међусобно, зову шефа сале и питају да ли су гости нарушили јавни ред и мир. Шеф бојажљиво каже да нису, да су само весели и пјевају, али не говори које пјесме, „ прича Илија.

Стриц Илија додаје да су се полицајци повлачили а гости те, чувене булеварске кафане су се мирбожили у поноћ, како то православни обичаји налажу и салавили до фајронта.

Ову причу сам испричао да бих направио увод у дочек Нове године по јулијанском календару у Вишеграду. У овој, за разилку од прославе календарске Нове године, није било нападних новогодишњих тоалета, шминке и уштирканих мушкараца у одјелима, све је било некако опуштеније, присније, продичније.

Још божићна декорација у Хотелу „Андрићев конак“ је једино подсјећала на свечану атмосферу. Гости су сједили у бару, окупљени око састављених столова, пили и веселили се. Тачно у поноћ честитке, без патетике и то је то.

У Ресторану „Круна“ , на горњем боју, како би рекла моја баба, музика уживо, дотјерани гости и пријатна атмосфера. У просторијама испод чланови Ловачког удружења „Панос“ са пријатељима из Србије и Републике Српске славе дочек православне Нове године.  Опуштено, уз ракију и печење, пјесма златиборска и „подвиком“ .

Дружење ловаца

„ Дружимо се, чекамо нову годинуа сутра ће нас бити око 500 кад идемо и у лов, „ каже чувени вишеградски и ужички љекар Ацо Мољевић.

Из Дома културе, пред поноћ, одјекују гусле. Веселе чланови Друштва гуслара „Раде Јамина“. Редају се гусларске пјесме од Краљевића Марка до јунака отаџбинског рата, пјевају чланови изворних група, у ношњама народним , свирају двојничари и , наравно музичар Васић са већ препознатљивим шеширом.

„Већ је прешло у традицију да организујемо пред Православну годину ова дружења. Назвали смо их Сијело. Ето видите, како је лијепо, музика, пјесма, добра храна и љута ракија. С тим улазимо у нову годину, „ рече предсједниковог удружења Дарко Лечић.

Учесници Сијела

Вишеградски кафићи нису пуни као за календарску Нову годину. Небо се отворило, ледена киша, потоци улицама. Ријетки дјечаци и дјевојчице промичу клизавим тротоарима на путу до провода.

У Градској дворани свира крагујевачка група „Епилог“. Сви су у исчекивању Кустурице и његовог оркестра. Он, по обичају касни. Али, стиже на вријеме, пет минута прије доласка нове године.

„Ево послије низа концерата у земљама Азије и Африке стижем на европски континент и у Вишеград, „ каже Кустурица и честита Нову годину.

Кустурица и његов „Но смокинг оркестар“ свирали су више од сат и тако се њиховом познатом музиком ушло у ново љето.

И да ову причу зачинимо још једним лијепим и необичним дочеком. У манастиру Светог Николе у Добрунској Ријеци након свете службе вјерници су се дружили у парохијском дому и чекали Православну нову годину. За дјецу је приказан дугометражни филм „ Необично путовање Серафиме“. У поноћ је служен молебан за нову предстојећу, како воле рећи стећну и битрићетну.

Мој стриц Илија дочекао је да слободно, у миру, без страха и зебње да ће на врата банути милицајци, слави православне Нове године. Додуше сад не у кафани, нема више оног познатог  српског ината кад је све дозвољено , већ у свом стану са породицом.

 

Р. ТАСИЋ

 

Прочитајте и...

error: Content is protected !!