ПОЗНАТ АУТОР ЈЕДНЕ ОД НАЈСТАРИЈИХ ФОТОГРАФИЈА ВИШЕГРАДА


ВИШЕГРАД – Репортажа  о једној од најстаријих фотографија старог Вишеграда снимљена 18. маја 1905. изазвала је велику пажњу читалаца и љубитеља овог града на Дрини и Рзаву.

Анализирајући ову стару фотографију и капиталне објекте на њој који су и данас у функцији, као што је Ћуприја на Дрини, црква, џамије, синагога, школа у којој је књижевник Иво Андрић учио прва слова, аутор ових редова је напоменуо да ју је снимио непознати аутор.

Писцу репортаже се јавио колега Дамир Бјелопољац из Прибоја који тврди да је ова и низ других фотографија Вишеграда и Прибоја, као и Подриња и Полимља снимио својим фотоапаратом аустријски солдат Лајош Чаба /1880–1936/, поријеклом из Сенте.

Солдат је, каже Бјелопољац, служио војску у једној аустријској регименти три године, а највећи дио времена је провео у Вишеграду.

Бјелопољац истиче да је овај фотограф аматер начинио и прву фотографију Прибоја који се овај град налазио под турском влашћу 1860. године.

Фотографије је аустријском војнику у лабораторији у Вишеграду, додаје Бјелопољац, урадио професионални фотограф Серафим Сперлинг, чије се име први пут помиње у неком званичном документу.

Занимљиво је да је до ових драгоцјених података дошао новинар Дамир Бјелопољац.

Фотографија Вишеграда из 1905.године 

„Послије 110 година хрпа фотографија са тромеђе Србије, БиХ и Црне Горе изашла је на видјело када их је случајно у фиоци старог одбаченог стола од ораховине на тавану њене куће у Сенти пронашла Илона Хасанбеговић, Мађарица, удата у Прибој“, почиње причу Бјелопољац.

Ова жена је открила да је њен прадједа служио војску у Вишеграду, да се кретао градовима Горажде, Рудо, Прибој, Нова Варош и Пријепоље и да је стално фотографисао.

„Аустријски војник, који је био заљубљен у ове крајеве, урадио је и прве разгледнице градова са Тромеђе које су поштом путовале по градовима тадашње аустроугарске монархије“, објашњава Бјелопољац.

Сачувана је и Лајошова војничка фотографија из 1905. године, интересантно укомпонована са царом Фрањом Јосифом и још четворо тадашњих војних официра Аустроугарске монархије по хијерархији којима је директно био потчињен редов Лајош Чаба – генералом фелдмаршалом Еугеном Алборием, фелдмаршалом лајтантом Франком Либориусом, герерал-мајором Јозефом Вајглом и мајором Јозефом Фислом. На овом документу стоји да је реч о ликовима из Галерије портрета „Команда Аустро-угарске армије“ у Бечу.

На једној од разгледница Прибоја њен аутор Чаба је написао и то „да су људи тамо у Прибоју сиромашни, али поштени, и да је то пуст планински крај“.

Фотографије војника Лајоша Чабе, његови потомци су прије двије године поклонили Завичајном музеју у Прибоју.

Након ових истраживања и нових података поставља се питање да ли је још неколико старих фотографија из Вишеграда, из времена аустроугарске окупације, снимио солдат Чаба или, већ први пут поменути, вишеградски фотограф Серафим Спелинг.

До сада су сви аутори текстова о старом Вишеграду, користећи старе фотографије, писали да их је снимио „непознати фотограф“.

Занимљиво је да се у вријеме велике поплаве од Дрине и Лима 1896. године, или „великог поводња“, како пише Иво Андрић, у Вишеграду налазио фоторепортер аустроугарског листа „Нада“ који је снимио чувене фотографије „Ћуприја за вријеме поводња“, „Ћуприја дан послије поводња“, па „Нова махала под водом“ и још неколико значајних фотоса.

Ни испод ових фотографија није потписан аутор, што је у данашње вријеме незамисливо.

Р. ТАСИЋ

 

Прочитајте и...

error: Content is protected !!