ПЛАМЕНА ПТИЦА ИЗНАД ЦРКВЕ БРВНАРЕ


РУДО – У Цркви брвнари у селу Вагану , на подручју општине Рудо, светом литургијом и ломљењем славског колача прослављена је крсна слава  храма и велики православни празник Благовјести.

Још у средњем вијеку, недалеко од садашње цркве брвнаре у Вагану, постојала је црква са много монаха а кад је, у налету зла срушена, монаштво је са народом саградило ову, нову светињу.

Црква брвнара у Вагану

Историчар Предраг Остојић из Рудог каже да је та црквица спаљена у устанку српског народа овог краја против турских зулумћара 1875.године.

„ Послије слома устанка народ је побјегао привремено у Србију а кад се вратио 1878.године ју је обновио дајући јој коначан изглед. Поред ове, на руђанској општини постоје још двије цркве брвнаре, једна на Бијелом Брду а Друга у Анђићима“, додао је Остојић.

Предраг Остојић, историчар

Архимандрит Јован Гардовић , игуман манастира Светог Николе у Добрунској Ријеци, организовао је протеклих година парохијане околних села да се санира кров и под цркве и изгради парохијски дом и други пропратни објекти.„ Побуђен тим да објекат храма од брвана пропада позвао сам домаћине овог краја да помогну да се санира оно што је временом оштећено. Одзив људи био је велики, помоћ је пристизала у грађевинском материјалу, новцу или надницама тако да је порта добила сасвим нов, лијеп и функционалан изглед“, навео је Гардовић.

За село Ваган и за сам храм везано је низ легенди које су се преносиле са генерације на генерацију.

Прича се да је село добило име по манастирским вагама гдје се вагало жито и остала љетина и да је до манастира Добрун из њега био изграђен мљековод који се састојао од дрвених чункова.

Домаћин Никола Ћировић, чија је кућа најближа цркви, прича да је послије Другог свјетског рата храм био запуштен и да су га чобани ограђивали да га стока не оскрнави.

Каже да су му причали како је његова бака, у вријеме кад није било тамјана, кадила иконе запаљеном смолом и четином.

„ Причало се како је неки домаћин, на мјесту Црквине, гдје је давно била православна богомоља, у дрвету пронашао рој пчела. Проширио  је шупљину, извадио пчеле, ставио рој на земљу и запалио крпу да се оне од дима не врате гдје су биле. У току вечери су сељаци видјели како са тог мјеста излијеће огромна пламена птица и нестају пут Чајнича“, испричао је Ћировић.

Р. ТАСИЋ

 

 

Прочитајте и...

error: Content is protected !!