ПИСМО ЉУБАВИ


Зашто се јављаш ондје гдје нећеш опстати и откуд се појавиш онда када ти се најмање надамо?
Пишем ово писмо теби, чистој и искреној љубави, оној која је испунила наша срца. Загрљај неописиве чежње остављамо на твојим раменима. Нека потраје дуго. Не постоје ријечи посвећене теби, ријечи које овај папир може осликати.
Вјесници времена стално понављају иста питања… Зашто се јављаш ондје гдје ти није суђено да опстанеш, ондје гдје је немогуће да трајеш? Не знамо… Можда да покажеш да нас негдје чека искренија, јача, права…
И, зашто се љубави враћаш онда када је касно, када изблиједиш? Зашто узалуд тражиш осмијехе који су давно нестали, пуштајући ону неухватљиву сузу, ону за коју пожелимо да остане у зјеници око твога… Пратиш нас као сјена, она неухватљива, непостојећа… Па, кад си таква… Онда и нестани, с првим зрацима Сунца, нека те нема…

Изгубљена љубав

Можда нам самоћа изнова даје снагу да дочекамо нови дан, надајући се да ће нам шум вјетра и птице глас донијети особу с којом љубав неће престати… Никад… Дигнимо се тако из пепела!
Колика је онда само наша срећа знајући да постојиш тамо, негдје, далеко… И да ме чекаш! Да те чекам! И свемир и васиона… Све заигра на име праве љубави. Задрхти! Праве љубави која опстаје, оне искрене, неописиве ријечима, велике попут мора, океана, неба… Велике попут жеље земље за кишом!
И сада, када пишем ово писмо, теби љубави, знам да ће остати недоречено, јер ми имамо свега осим времена и увијек се бојимо да ће остати нешто што нећемо рећи… Јер, увијек остане!
Знамо само да су нам животи подјељени на два дјела. Један за све људе око нас, а други за особу којој чувамо посебно мјесто и којој се надамо сваки дан…
И зато, љубави, пишем ти, јер знам да ћеш доћи ондје гдје ћеш опстати и заувијек трајати. Да ћеш доћи онима који те чекају и који те заслужују. У супротном, немој куцати на врата наших срца!
Срећан Дан заљубљених!

Јована ЛАЗОВИЋ

Прочитајте и...

error: Content is protected !!