О ЧУДОТВОРНОЈ ИКОНИ БОГОРОДИЦЕ ДОБРУНСКЕ


 

ВИШЕГРАД – Добрунски храм  у својој дугој историји био је посвећен Благовестима.

У последњих више од 160 година црква у Добруну слави Успеније Пресвете Богородице.

Стручњации су мишења да је до промјене дошло због тога што се у цркви, у оригиналном фрескопису,  налазило више фресака са Богородичним ликом.

Историчар умјетноси из Ужица Драгиша Милосављевић у књизи „Средњовјековни  град и манастир Добрун“ пише да је постојала фреска  са Ликом Богородице на спољашњој страни припрате  која се може запазити и на старим фотографијама садашњег манастира.

Њу су видјели сви путописци и хроничари  који су пролазили кроз Добрун и који су записали да се у овом мјесту налази „храм Благовештенија владичице наше Богородице“.

По свему судећи, наставља Милосављевић,  фреска на спољној страни припрате  била је сачувана све до 1875.године .

У обнови  храма крајем 20.вијека она је заједно са фрескама из наоса  премазана и касније уништена.

Богородици Добрунској народ је приписивао и чудесна исцељења.

Блаженопочившии митрополит дабробосански Николај „дао је да се изради“ икона Богородице са Христом из цркве добрунске по фотографији која је пронађена.

Икона је показана вјерницима на светој архијерејској литругији у јануару 2005.године али се и тада причало да митрополит Николај није био задовољан радом иконописца.

На порталу манастира Успенија Пресвете Богородице у Добруну, прије двије године завршена монументална композиција, највећа на отвореном простору у Републици Српској, састављена од огромне фреске Мајке Божије и низа светитеља, свештеномученика, царева и краљева.

Овај сликарски подухват био је повјерен  познатим руским сликаркама Ирини Дремини, Олги Федотовој, Људмили Николајевној и Анастасији Алексејевној, које су са прекидима, радиле четири године по мјесец дана на фрескописању храма.

Рађено је ово у оквиру Саборовања ликовних умјетника у Вишеграду и Добруну.

 

 

Р. ТАСИЋ

Прочитајте и...

error: Content is protected !!