О НОВОМ КОНАКУ И ХРАМУ У ВИШЕГРАДСКОЈ БАЊИ


ВИШЕГРАД – Ових дана, након благослова митрополита дабробосанског Хризостома, почеће радови на завршетку објекта парохијског конака код храма Зачећа Светог Јована Крститеља у Вишеградској бањи.

Према ријечима свештеника Драгана Вукотића планирано је да се на постојећу зграду надогради  тераса са 287 метара квадратних, заврши сала унутар објекта и простор на тераси који ће заједно моћи да приме око 300 особа.

На спрату ће се уредити шест соба  и два апартмана.

Предвиђено је да  сале буду на услузи народу за кршетња, вјенчања и друге прославе.

Пројектант зграде конака  је Новица Мотика из Бијељине.

Финансијску помоћ око завршетка овог црквеног објекта  пружиће митрополија дабробосанска.

Тако ће, коначно, простор око храма у Вишеградској бањи  бити уређен и функционалан и служиће вјерницима и њиховим гостима.

 

Како и кад је изграђена прва црква у Вишеградској бањи.

Православна српска села од Вишеграда, преко Жупе и подстолачких насеља па до Земљица, на десној обали Дрине , све до 1938.године  нису имала своју богомољу.

Најближа црква била је  у Вишеграду на Мегдану.

Неколико угледних домаћина вишеградске Жупе  основало је 1937.године иницијативни одбор за изградњу цркве у коме су били Вукашин Меденица, Лека Савић, Радоје Пецикоза и свештеник Бранко Поповић.

Тадашњи служебник у општини Радоје Пецикоза  поклонио је  за изградњу цркве 3,6 дунума земље гдје је вијековима била њива  у којој се сијала зоб.

Стара црква у Вишеградској бањи

За главног мајстора на изградњи цркве одређен је Светозар Савић из Вељег Луга а помагао му је његов син Војин  и Нико Николић из села Халуга.

Градњом је руководио Павле Ракић из Вишеграда.

Свјештање цркве посвећене Зачећу Светог Јована Крститеља  обављено је 1938.године .

За кума храма изабран је Обрен Симић из Халуга који је приложио 2.000 тадашњих југословенских динара . За тај новац могао се купити пар волова.

Црква је била скромно опремљена и није имала иконостас.

Сачувана је у Другом свјетском рату.

Прва обнова цркве обављена је 1957. године кад је дрвени кров замијењен лименим а мајстор је био Радован Гацић из Босанске Јагодине.

Тадашњи свештеник вишеградске парохије био је Јоспи Јосо Богдановић.

Изградња новог храма

Иницијатор изградње новог храма од тврдог материјала био је свештеник Богдан Станишић, старјешина вишеградске цркве, који је уз одобрење  управе парохије и црквене општине,  прибавио 1990. године пројектну документацију.

Иницијативна средства  у износу од 36.000 шилинга за почетак градње  храма прикупили су у Аустрији  од наших радника Миодраг Гогић и Саво Божић дајући и своје личне прилог.

Интересантно је рећи да је први новчани прилог дала Милица Бајић из Вишеграда.

Црква у Вишеградској бањи

Темеље нове цркве у Вишеградској бањи  освјештао је 4. августа 1991.године изасланик Његово високопреосвештенства митрополита дабробосанског Владислава парохх сарајевски Душан Јовановић.

Камен темељац  поставио је домаћин Станко Пецикоза који је био и предсједник грађевинског одбора  и који ће са сином Мирком бити највећи проложник храму.

Прилоге у новцу за изградњу цркве  сакупљали су Будимир Баранац, Вукадин Васић, Зоран Пецикоза а грађу су обезбједили домаћини из села Дубова, Јелашаца и Црнчића.

Шљеме нове цркве прослављено је 6. октобра 1991.године.

Завршетак радова и освјештање новог храма

У току одбрамбено –отаџбинског рата  наставило се са преосталим радовима у храму у коме су одржаване свете литургије.

Почетком априла 1999.године завршени су сви грађевински радови.

Главни мајстор објекта, по пројекту цркве у селу Рутоши  код Нове Вароши, био је Драгољуб Пецикоза и његов син Мирко.

Молерај су урадила браћа Лука и Јован Вуковић.

Иконостас је дјело сестара иконописачке школе „Свети Лука“ из манастира Жиче, а дуборез је радио мајстор Мирче из Крагујевца.

Добровољним радом на  завршетку храма су се истакли домаћини Миладин и Гвозден Савић, Спасоје Барац, Добро Масал, Чедо Вуковић, Живко Шушњар, Радован Милосављевић, па Новак Симић, Милан Косорић, Никола Миличевић, Млађо Пецикоза, Владо Милосављевић, онда Мирослав Николић, Перо Косорић, Михајло Јелисавчић, као и Драго Гавриловић и Зоран Пецикоза.

Цркву Зачећа Светог Јован Крститеља освјештао је 30. јула 2.000 године Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Николај.

Из љетписа храма у Вишеградској бањи

Приредили : Драган Вукотић и Радоје Тасић

Прочитајте и...

error: Content is protected !!