О ЗЛОЧИНУ СЕ ДЕЦЕНИЈАМА ЋУТАЛО, САД ТРЕБА ДЕЦЕНИЈАМА ДА СЕ О ЊЕМУ ПРИЧА


ВИШЕГРАД –       Након синошње изложбе и промоције трећег издања књиге „Стари Брод заборављени злочин“ У Градској галерији, данас је  код Спомен-капеле у Старом Броду настављено је обиљежавање 75 година од усташког злочина у  коме је убијено и у Дрину бачено 6.000 Срба, људи, жена и дјеце.

На мјесту овог страшног усташког злочина нашло се и неколико преживјелих чија су сјећања још увијек свјежа.

Стари Брод

Мара Суботић из Пала :„Имала сам само шест година кад смо стигли на Стари Брод гдје  ми је и отац погинуо. Био је је то ужас, пуни су ми опанци крви били док сам газила поред закланих и убијених. Усташе су клале, силовале, бацале у Дрину. Дјевојке се по њих пет хватају за руке и скачу у мутну воду да не би пале у злочиначке руке. Видјела сам како мајка баца дјецу у воду а онда и она за њима скаче јер није хтјела да их џелати кољу а да она гледа“, прича Суботићка.

Ристо Боровчанин из Сокоца је и сам чудом преживио најгоре сакривши се у хрпу лешева.

„ Ужасан је покољ био . Оно не дај Боже дочекати никоме. Кољу, убијају, женама бајонете провлаче кроз груди а онда и руке и остављају их  тако да се пати. Малу дјецу бацају увис и дочекују на ножеве а онда бацају у Дрину“, прича Ристо док му се сузе сливају низ образе.

Косорић Деливоје из села Белега је у вријеме дивљања Францетићевих бојовника имао осам мјесеци и мајка га је у збијегу носила у повоју. Стигла је, како је причала, до Ћуприје на Дрини гдје збијегу Италијани нису дали да пређе на другу страну, па онда дошла  до Милошевића и Старог Брода. Њега и његову мајку је спасио један комшија усташа да их не убију а онда су чамцем прешли у село Ђуревиће.

Писац Момир Крсмановић је имао девет година у вријеме офанзиве Јуре Францетића. Запамтио је много. Осмадесетих година почео је да иде по селима и сакупља причања преживјелих.

„ У селу Црквинама  је у породици Пушоња убијено 165 чељади а остало је само двоје. У селу Осову је само Петра Зековић преживјела док су осталих 90 усташе запалиле у штали“, навео је Крсмановић неколико стравичних призора дивљања усташа.

Он је 1983.године од тог прикупљеног материјала написао књигу „Тече крвава Дрина“ која је убрзо забрањена а он је често саслушаван.

Након полагања вијенаца пред спомен-обиљежјем страдалим говорио је декан Богословског факултета у Фочи Дарко Ђого и историчар Предраг Остојић који је рекао да је то била добро испланирана и организована офанзива од стране Нијемаца и усташа чији је циљ био да овај терен  од Пала до Дрине очисте од Срба.

Говорили су и предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчићи начелник општине Рогатица Милорад Јагодић .

Предсједник Републике Српске Милорад Додик  је рекао да је српски народ кроз историју научио да је слобода једино велика ако Срби имају своју државу.

„А које немају то је онда период српског страдања као што је то било овдје на Старом Броду а злочин је деценијама скриван. То вријеме је у свијести српског народа ипак упамћено као паћеничко вријеме „, додао је Додик.

У оквиру програма обиљежавања постављена је и изложба фотографија у порти капеле о којој је говорио један од њених аутора Хаџи Бранко Никитовић.

„Много година се о овом ћутало сад ће требати много година да о овом говоримо, „ рекао је Никитовић

Он се у припремању изложбе захвалио јереју Сави Трифковићу, затим Славку Хелети, Радоју Тасићу, Драгу Тодоровићу, Славку Елезу, Ристу Планинчићу и другима  уз чију је помоћ  сачинио 15 паноа великог формата.

„То ће бити нуклеус и језгро неких будућих изложби а сасвим сигурно и дио сталне поставке  у Спомен музеју и меморијалном центру Стари Брод“, додао је Никитовић.

Р. ТАСИЋ

 

 

Прочитајте и...

error: Content is protected !!