ОБИЉЕЖИЛИ 50 ГОДИНА ОД МАТУРЕ


ВИШЕГРАД –  Да се никад не може заборавити ђачко доба, да слике најбољих другова и другарица никад не блиједе у сјећању свједочи и примјер окупљања вишеградских гимназијалаца једне генерације која је прославила пола вијека од завршетка средње школе.50 GODINA MATURRE

Њихове старе зграде гимназије нема, она плови само њиховим мислима као што су жива сјећања на другове и другарице којих више нема, на строге  професоре и ђачке несташлуке, на ангдоте са часова и прве гимназијске љубави.

Вишеграђанин Српко Станчић учинио је напор да пронађе адресе својих другова и другарица из школских клупа па се тако њих 12 окупило у суботу у згради Средње школе „Иво Андрић“.

Пред зградом долазе бивши гимназијалци загледају једни друге у очи, мјерјаку погледима, пребиру по сјећањима и онда оно познато „А, то си ти …“, следи чврст загрљај, тапшање   а онда у крајичку ока заискри суза.

Зазвони школско звоно и бивши ученици сједају у клупе. Профгесор Мирко Јоксимовић предлаже минут ћутања за оне којих заувијек више нема, па онда прозива једног по једног. „Ученици“ устају, причају о себи, свом животном путу  , уз вишеград обавезне као „још сам са истом женом а не као мој друг Н“, пензионер на сталном раду код супруге или дадиља унука кад затреба“.

Славка Вујачић живи у Београду, пензионер је, каже да је  радила у „Електропривреди“ и да је задовољна животом и каријером.

„ Ово је сусрет за памћење само двоје од мојих другова и другарица сам раније видјела а неке последњи пут прије 50 година. Дирљиво је, другарица ми је показала и слике из гимназијских дана, „ каже Вујачићчева прибојавајући се да је ово последњи пут да се види са  својим колегама.

Мирко Зекић за разлику од осталих још је у радном односу, окружни је јавни тужилац у Бијељини.

„Све ми је помућено, скоро не вјерујем да сам са бившим другуговима и другарицама. Пред очима су ми њихови младалачки ликови, „ каже Зекић.

Видан Арсенијевић је Мокрогорац, каже да је завршио каријеру као новинар и сад се вратио родном крају, имању, земљи и … кафанама.

Професор у пензији Јоксимовић каже да је још доброг здравља и при здравој памети и да му је драго да су га његови бивши ученици позвали на дружење. Он се до у детаља сјећа скро сваког од њих али и оних којих нема па и оних који су могли а нису дошли на састанак.Испричао је и неколико анегдота из школских дана па и ону кад је, кријући од популарног професора Ђоке, преправио његову тројку једном ученику у петицу а да овај није ни примјетио.

„Ово је први пут у Вишеграду да једна генерација обиљежава пола вијека матуре, обично се стане на 40 година. У наше вријеме у гимназију је уписано четири одјељења првог разреда 134 ђака  а половина их је скоро  била са села. Било је доста ученика из сусједних општина гдје није било гимназије. Критерији  су били строги па су четврти разред завршила само два одјељења, „сјећа се Станчић.

Послије прозивке у учионици бивши ученици су наставили дружење у једној од вишеградских кафана.

 

Р. ТАСИЋ

 

 

 

 

 

 

Прочитајте и...

error: Content is protected !!