НЕПРАВЕДНО ЗАБОРАВЉЕНИ ЈУНАК СА ДРИНСКА


Фотографијa и прича из прошлости Вишеграда

ВИШЕГРАД – За вријеме аустроугарске власти у БиХ, Вишеград је био котарско мјесто, на граници Аустроугарске  и Србије, од изузетне стратешке важности. На рушевинама каменитог хана, који је саграђен када и ћуприја, аустроугарска  власт је саградила војну  касарну; а посебно су надзирали прелаз преко ћуприје, ријеку Дрину и границу према Србији. Војни гарнизон  на Бикавцу  бројао је  око 2 000 војника-командант гарнизона био је  генерал  Питлих, чешки Њемац.

Мржња према аустроугарској власти била је присутна у народу,  без обзира на вјеру. За вријеме балканских ратова читава источна страна вишеградског среза била је повезана са повјерљивим људимна из Србије. Млади људи окупљали су се око идеја младобосанаца и изражавали су протест против тираније и вијековну тежњу наших народа за слободом. Они су били спремни да своје животе положе за велику слободарску идеју.

Почетком Првог свјетског рата почео је прогон, хапшење и убијање противника аустроугарске власти. Стрељани су и вјешани не само православци, него и муслимани, који су се бунили против туђинке освајачке политике.

Један од најпотреснијих догађаја, између осталих дешавања те преломне 1914. године, била је смрт Светозара Тешевића из села Дринско. Он  је због својих увјерења и тежње за ослобођењем и уједињењем са Србијом, упамћен као неустрашиви, пркосни јунак који није жалио живот за своју идеју .
Због јавног изношења својих ставова и отвореног отпора према окупаторкој власти, осуђен је на смрт вјешањем. Чин вјешања извршен је у дијелу града званом Пијац (простор између трга и ћуприје). У току извршења казне случајно је пукао конопац на вјешалима. Могао је да остане жив да је хтио да каже :“Живио цар Фрањо Јосиф“. Ношен вјечном слободарском идејом, частан и поносан, сам је одредио  своју судбину и живот . Поново је дошао под вјешала, на које је метнут нови конопац и викнуио : „Живио краљ Петар“,  и сам себи ставио омчу на врат.

Тако је окончао живот у 33-ој години Светозар Тешевић рођен 1881. у Стражбеници-Дринско. Био је ожењен Стојом Савић (брак склопљен 1908.) и отац сина Божа( рођеног 1909.) . Објешен је 1914.

Свјетски ратови и страдања обиљежили су судбину породице Тешевић. Његово једино дијете, син Божо, погинуо је у тогу Другог свјетског рата, 1943. год. у Вишеграду.

Његово име и херојски чин су заборављени. Заборављено и 255 жртава колико је дао вишеградки срез, а који су страдали у Првом св.  рату. Вјешани су или стрељани, заточени по казаматима, а само мали број њих  се вратио кућама. Поред ових жртава из овог краја било је око шест стотина добровољаца. Многи од њих су били солунски борци.

Прошло је сто година од почетка Првог свјетског рата, и нико се није сјетио  да на било који начин помене ове страдалнике. Надамо се да ће неправда бити исправљена сљедеће године, 2018. када ће се обиљежити стогодишњица величанствене побједе српске војске и завршетка Великог рата.

Потомци храброг Светозара Тешевића, праунук Божо и његова породица,  живе у Вишеграду.

П.С. Породица Тешевић не посједује фотографију претка, а биографски подаци уписани су у књигу –Домовник- Српске православне општине Вишеград. Херојски чин Светозара Тешевића забиљежен је у историјској монографији „Град Вишеград и околица“ , Азиза  Ресулбеговића-Дефтердаревића, издање писаца, Сарајево 1934. година.

ДИВНА ВАСИЋ , проф.

Прочитајте и...

error: Content is protected !!