НЕЗАРАСЛА РАНА НА БИКАВЦУ


ВИШЕГРАД – Тунел на прузи уског колосијека испод брда Бикавац у Вишеграду био је један од 130 таквих објеката на траси “штреке” од Сарајева до овог града, дуге 166 километара. “Источну жељезницу” градила је Аустроугарска монархија до границе према Србији у Вардишту и Увцу, да јој се стратегијски приближи, али и за експлоатацију природних богатстава БиХ.

Изглед тунела 1906

Овај тунел кроз опјевано вишеградско брдо је, послије 104 године, први пут освијетљен.

Учиниле су то општинске власти, јер обновом трасе ускотрачне пруге од Вардишта до жељезничке станице у Вишеграду кроз њега пролази већи број туриста да би (пречицом) ушли у град и стигли до Ћуприје на Дрини.

Кроз овај тунел, дугачак само стотињак метара, 68 година је гарави “ћира”, послије дугог пута од Сарајева или Прибоја, улазио на жељезничку станицу у граду на Дрини, која је имала осам колосијека.

Укидањем пруге 1974. године у тунелу су уклоњене шине и он је, преко ноћи постао саобраћајница за аутомобиле и вјечно несигурна стаза за пјешаке.

Преко једног дијела грбаче тунела, док је био у првобитној функцији, даноноћно је, коцкама калдрмисаним путем, пролазило на хиљаде путника са жељезничке станице, коњских запрега или амала који су на дрвеним колицима вукли путницима кофере до града- причао је својевремено хроничар вишеградских збивања, новинар Љубомир Мутапчић.

Пут преко тунела био је оивичен оградом од жељезних шина и пјешачком стазом која је вијугала испод источне камените стрме стране брда Бикавца.

На легендарном Бикавцу, изнад тунела, на аустријском “хладњаку”, сједио је педесетих година прошлог вијека, једног прољећа, Крагујевчанин Драгиша Недовић са лијепом Вишеграђанком Киком, севдисао и смишљао стихове за пјесму “У лијепом старом граду Вишеграду”.

Онај  мали пут са жељезничке станице испод Бикавца био је деценијама градска жила куцавица, “џада” којом се одлазило у свијет, и ријетко враћало из њега.

Њим су пијани, загрљени, уз хармонику и бубњеве пјевали младићи – одлазећи на станицу да се ту исплачу, изљубе са родбином и дјевојкама и са џеповима пуним динара – “да се војнику нађе” – улазили у гаравог “ћиру” који ће их одвести у неку југословенску касарну на одслужење војног рока.

Пролазили су калдрмом испод Бикавца сватови, које је “ћиро” однекуд довезао, и онако искићени и подгријани шљивовицом, са обавезним накинђуреним “чајом” на почетку поворке, стизали до трга код Ћуприје, гдје би одиграли “ужичко коло” или “моравац”.

И коло и сватове и знатижељне грађане писком би поздрављала локомотива парњача, која је изненада избијала из утробе Бикавца и чађавог окна тунела.

Тунел кроз Бикавац

Вишеграђани су емотивно везани за овај мали пролаз кроз бикивачку стијену.

Старији су причали да је некад, у вријеме пробијања стијене, у њему страдао неки аустроугарски инжењер, и да се у ноћима пуног мјесеца он “привиђа” ријетким пролазницима.

– Кад једног лета опет избише инжењери. Није се могло разумети шта раде, али су сви говорили да ће провести железницу и да ће пруга ићи кроз брег изнад вароши. На јесен дођоше радници. Талијани, скромни и мирољубиви, и лакоми Личани и Приморци. Прокопаше Биковац – писао је Иво Андрић у приповијеци “Рзавски брегови”.

Андрић је у овој приповјеци писао како су се вијековима мијењали и крунили рзавски брегови али су остајали стамени у својој чврстоћи и љепоти.

Једино је тунел кроз Бикавац остао као незарасла рана у његовој каменој утроби.

Неки нови неимари уредише стару цесту преко тунела кроз Бикавац.

Постављена је друга ограда поред пута и асфалта који је одавно прекрио гранитну коцку.

Од мјеста гдје је испред тунела доминирао надвожњак урађене су степенице према брду Мегдану и цркви и тада је нестало аустроугарских шина које су служиле као рукохвати.

Локомотива парњача стигла је, 28.августа 2010. послије 32 године “кашњења”, из Мокре Горе поново у Вишеград.

Гарава машина често пристаје на само стотињак метара од још чађавог тунела.

Старим жељезничарима се, на дочеку “ћире” чинило да тунел има руке и да их очајнички пружа да у своју утробу увуче и парњачу и вагоне и људе у њима.

Да бар још једном осјети опори мирис угља и дима и да по његовом своду запрашти ватромет варница из димњака гараве машине.

Р. ТАСИЋ

 

Прочитајте и...

error: Content is protected !!