МОЈ ЕВЕРЕСТ – САН И ЈАВА


ВИШЕГРАД – Драгана Рајбловић из Београда је прва и једина жена на Балкану којој се остварила жеља  да се 2007. године попење на највиши врх на свијету  Монт Еверест на 8.850 метара надморксе висине на Хималајима.

О том личном искуству девет година касније  написала је књигу „ Мој Еверест – сан и јава“ о којој је вечерас говорила на промоцији у Вишеграду.

Драгана Рајбловић

„ Експедиција је трајала два мјесеца, 60 дана спавања у шатору , јели смо оскудну храну, сви чланови  тима су много смршали а темпаратура минус 40  али сам била на све то спремна само да бих стигла на највиши врх свијета“,, причала је Рајбловићева.

Догогодишње припреме на освајању нижих врхова, свих преко 5.000 метара надморске висине, двомјесечени успон до крова свијета и све то да би се само 40 минута  било скоро у облацима.

„ На врху смо били 45 минута а сама климатизација за тај подвиг трајала је мјесец и 40 дана. И онда кад си ту, кад ти се жеља испуни, не знаш шта ћеш са собом, шта би прије, као да се понашаш и шта да радиш а вријеме за разлику од успона брзо тече“, додаје Рајбловићева.

Она истиче да је била пресрећна и није јој било жао труда и самоодрицања приликом овог подвига.

Драгана је на промоцији испричала како се данима и ноћима спавало у тијесним шаторима које је снијег често затрпавао , о страху да се не оклизне на леденој литици, излагању смртној опасности , животу  у експедицији у којој су сви, осим ње били мушкарци.

Жеља да се оствари циљ брисала је сазнања да онај планинар који изгуби живот у походу  заувијек остаје  у срцу снијегом оковане планине јер је немогуће да се евакуише до њеног подножја.

На стази успона постоје годинама утврђена правила за планинаре који не смију с ње скретати  јер се излажу опасности да нестану низ стрмину.

Причала је како је тешко привићи се на разријеђен ваздух, на храну скоро без меса и ледене ноћи у шатору.

Са промоције књиге 

Ова искусна планинарка  је своје доживљаје са освајања највишег врха на свијету, у коме су им помагали и локални Шерпаси, приказала и фотографијама и документарним филмом  који је сниман приликом успона.

Ова књига је уједно и путопис у коме се описију импресије о сусрету са народом Тибетанаца и Шерпаса, њиховом животу у скоро немогућим условима  али и о њиховој историји и обичајима.

Посебна пажња у књизи је посвећена  аклиматизацији  и прилагођавању организма  на великим висинама.

Промоцију књиге „Мој Еверест – сан и јава“ организовала је Народна библиотека  „Иво Андрић“ и Дом културе.

Р. ТАСИЋ

 

 

 

Прочитајте и...

error: Content is protected !!