МОМЦИ ЧЕКАЛИ „ДОМКИЊЕ“ НА ИГРАНКУ


ВИШЕГРАД – Крајем педесетих и почетком шездесетих година прошлог вијека Вишеград је био познат по игранкама на које су долазили омладинци и омладинке и из сусједних градова Ужица и Горажда.
Забаве су се, у почетку одржавале у филскултурној сали вишеградске гимназије а интересантан је био састав оркестра. Хармонику је свирао Неђо Баранац, трубу Расим Хубић, фрулу Узеир Субашић а бубњеве Гајо Хрељић.
Божидар Полић је тада био професор у Гимназији и један од организатора оваквог вида забаве младих. У то вријеме у насељу Калате био је Дом за ратну сирочад.DOMKINJE IZ KALATA

 

 

 

 

 

Ни једна игранка није могла почети док не стигну „домкиње“ из Калата. Оне су биле лијепе, образоване, за те прилике модерно обучене. Момци из града су „ломили“ ноге за њима борећи се за њихову наклоност. Многе од њих су се касније и удале у овај град гдје их и сад има да живе“, причаo je професор у пензији Божидар Полић.
Према професоровим сјећањима игранке тада нису ни личиле на данашње. Играли су се модерни плесови а ученике и омладину су за то припремали они који су дошли из већих градова.
„Ред је био да младић приђе дјевоци, поклони јој се и пита да ли је слободан за плес, Кад се игра заврши он би је отпратио до мјеста гдје је сједјела и захвалио се. Играо се танго, валцер, енглиш валцер, самба, румба а шездесетих година је почео да се плеше и твист који је био посебно атрактиван“, прича стари професор.
Тако је то трајало десетак година а ученицима је био ограничен излазак и трајање игранке. Крајем шесте деценије модернизују се и оркестри и оснива група под називом „111“. Организацију омладинских забава преузима удружење студената и ђака чији је први предсједник био Душко Андрић.
„ Вишеградска омладина а посебно средњошколци који су у свему предњачили ишла је у организовању забава укорак с временом. Оркестре замјењују плоче а оснива се и први диско клуб у подруму вишеградске гимназије. И те игранке су се одржавале по будним оком дежурних професора“, сјећа се Полић.
Полић je причаo да су се посебне забаве приремале за 8. март Дан жена. На улазу у Хотел „Вишеград“ свака жена би добила црвени каранфил. На лутријама и томболама би се могао добити кревет из Фабрике намјештаја „Варда“, канта фарбе из предузећа „Терпентин“, метар дрва из Шумског газдринства, бесплатно шишање код локалног брице или фотографисање у Фотографској радњи „Акшамија“.
„Занимљив је био рулет-плес“ гдје су парови избацивани из игре док је последњи добијао флашу шампањца. Најљепша дјевојка на забави бирала се тако што би им младићи слали дописнице и која би их највише сакупила била би побједник. Обично би добијала торту коју је зналачки правила Мика Тодоровић“, до у детаља се сјећаo тих догађаја професор Полић.
У то вријеме у Вишеграду је постојао хор који је водио Рус Алексеј Јефанов а касније наставник музичког васпирања Милан Јешић, који је професионално свирао клавир.
Радило је и културно-умјетничко друштво и припремане позоришне представе које су извођене и у другим градовима.
Све ове догађаје снимали су фото-апаратом Алија Акшамија, Ибрахим Кљун, Љубомир Мутапчић и други а најбољу приватну колекцију ових фотографија посједoвao je пензионер Војин Марковић.
У уредно сложеним фото- албумима који се налазе у Средњој школи „Иво Андић“, у којој је Полић провео радни вијек професора и директора су фотографије са именима учесника и датумима одржавања појединих културних догађаја .

На фотографији : “Домкиње” из Калата за којима су уздисали  вишеградски момци

Радоје ТАСИЋ

Прочитајте и...

error: Content is protected !!