МИЛАН НЕНАДИЋ „СПАВАЈТЕ МЛАДИЋИ“


O настанку једне пјесме

СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ – Седамдесетих година прошлог вијека млади пјесник Милан Ненадић је у једној од сарајевских кафана, онако при пићу, већ подобро загријаном друштву поменуо придјев српски. Рекао је, како се присјећа, нешто као – зашто и српска интелигенција не проговори.

Послије тога се десет дана тачно у подне пријављивао у станицу милиције. И онда му је инспектор рекао „ Три реченице, три године Зенице. Срећа да твоје изговорене ријечи  нису изашле у јавност“. Милан је спаковао кофере и отишао у Србију.

У рату, отаџбинском, није заборавио завичај. Често је бивао са борцима на фронту, пјесничком  ријечу се борио за Републику Српску. И наслушао се прича.

„У току отаџбинског рата присуствујем у Грахову, гдје сам рођен, сахрани десетак српских бораца, недавно размјењених али унакажених од старане крвничке руке. Једној мајци су непријатељски војници послали кутију за ципеле „Борово“ и у њој одсјечену руку са бурмом њеног сина јединца Драгана. Тај моменат  никад нећу заборавити“, прича Ненадић.

Дирнут тим ужаснимм призором Ненадић пише пјесму „Српски младићи“. Та пјесма постаје симбол  генерације српских ратника који су животе дали за отаџбину.

„На „Требињским вечерима поезије“ двадесет пјесника на књижевној вечери. Говорим  „Српски младићи“. У публици, прво тајац, па онда аплауз. Водитељ најављује следећег пјесника. Он каже – послије ове пјесме ми немамо шта да кажемо. И нико више не рецитује“, присјећа се Ненадић.

Ненадићу је неко из публике  добацио у стилу – имаш ли још. (пјесама). Он се хвата за џеп и каже „Имам – не дам“.

„Људи мисле да је могуће два пута написати пјесму на исту жицу. Да би се пјесма написала мора постојати јака инспирација, јак разлог. Имао сам разлог да се из мене источи таква пјесма. Дабогда се никад ти разлози не поновилии да сличну напишем“, каже пјесник који сад са породицом живи у Сремским Карловцима.

Кад је изграђена Спомен-соба изгинулим борцима отаџбинског рата у Фочи на улазу је стављена Ненадићева пјесма „Спавајате младићи“. Учињено је то и у Требињу и Невесињу и неким другим градовима.

У збирци пјесама „Пола капи росе“ поред пјесме „Спавајте младићи“ објављене су и антологијске као што је „Ћеле кула“, „Венац за Гаврила“,  „Бели анђео“, „Србија, гозба“.

Радоје ТАСИЋ

 

Српски младићи

 

Спавајте младићи, везани сечени

Спавајте младићи, рано доречени.

Спавајте пупољци, пре времена свели

Без свести о срећи коју бокор дели.

На празник за око, у Недељу Цветну

Кад се све лепоте краj извора сретну,

Кад сви од радости буду ван памети,

Хоћел бити неког бар да вас се сети.

А могли сте бити и ви срећни исто

Уз српско девојче невино и чисто.

Спавајте пупољци, на правди спаљени,

А могли сте бити украс васељени.

Мир вашем пепелу крај друмова прашних

Покој вашој души после мука страшних.

Спавајте крај друма сном предачких сенки,

Спавајте младићи, невини во вјеки.

                                   Милан Ненадић

 

Прочитајте и...

error: Content is protected !!