МАЈКА И ДВОЈЕ ДЈЕЦЕ ПРЕЖИВЉАВАЈУ ОД 105 КМ МЈЕСЕЧНО


РОГАТИЦА – „Моја највећа жеља је да мама, брат и ја будемо здрави , да не будемо гладни  и да имам хљеба да понесем за доручак у школу, „ каже кроз сузе шестогодишња дјевојчица  Јелена Јовановић,  док дрхће од хладноће у подруму куће у Рогатици.

„ За Васкрс смо на столу имали шарана јаја, која нам је дала једна комшиница и мама је спремила питу и ништа друго није било. Жељела бих да понекад имам слаткиша и играчака и нову одјећу али мама нема пара да ми то купи, „ говори мала Јелена јецајући и привијајући на груди стару играчку , лутку од плиша.ROGATICA 1

Јелена је дијете из првог брака Танкосе  Јањић , самохране мајке, која поред ње има и сина Немању.  Кућни буџет ове трочлане породице је 105 конвертибилних марака мјесечно на име дјечијег додатка и других примања уопште немају.

Танкоса, једноставно и буквално речено нема новца ни за преживљавање. Каже да је два пута помогао начелник општине  Томислав Пухалац и да живи само захваљујући добрим људима.

Она наводи  да су јој у Центру за социјални рад рекли да не може добити помоћ јер је радно способна. А она каже да јесте али ко ће да јој чува дјецу док ради јер су мала.

„Подстанари смо, стотину мрака је кирија, нисам платила за прошли мјесец, ни за струју и воду немам пара , не знам да ли ће ме газдарица разумјети или ћемо, по ко зна који пут морати да се селимо због неплаћања обавеза, „ јада се Јањићева.

Тања  је ускраћена и за алиментације јер су оба оца њене дјеце нестала без трага и гласа и живе, како каже, можда и у Србији.

„ Ево телевизор ми је дао комшија док сам овдје, једна жена шпорет а на њему ради само једно коло, фрижидер је поклонила бака из комшилука. Од моје имовине су  само два стара кауча и поклоњена фотеља, „ објашњава Јањићева.

Најтежи и скоро нерјешив проблем ове сиромашне породице је како објезбједити храну. Танкоса не зна  како преживи дан а посебно  мјесец дана, до примања тих 105 конверибилних марка.

„Један домаћин нам даје кромпир па је то главно, основно и често једино јело. За доручак пржени кромпир, за ручку кромпирова чорба, навече печен кромпир у тепсији. Нажалост некад ни тога нема али се трудим да дјеца на спавање не оду гладна али недовољно сита – то је честа појава, „ прича Јањићева.

Она вели да ако јој од дјечијег доплатка преостане нека марка купи дјеци и виршле за доручак. Слатикише скоро никад.

Добри људи помажу Јањићима да набаве дрва да се бар не помрзну а, како каже Тања, госпођа Радмила је Јелени зимус купила чизмице да може ићи у школу.

„ Главни циљ мог живота је да дјеца буду жива и здрава , да имамо пуно хране и да им обезбједим нормалне услове  како би постали добри људи“, говори Танкоса .

Прича да је поносна на кћерку Јелену која је интелигентна и вриједна  дјевојчица, добар ученик , послушно дјете које јој помаже око десетомјесечног сина Немање  и куповине у продавиници.

„ Кад је једном дошла од другарица била је тужна јер је видјела њен рачунар и игрице које се на њему могу играти. Није тражила да јој га купим, јер зна да немам новца ни за храну. Али шта ћеш, дјете је то, остаће много тога жељно у дјетињству јер му је таква судбина, „ завршава своју тужну исповјест Танкоса Јањић из Рогатице.

Тел : 065-542-670 Танкоса Јањић

Р. ТАСИЋ

 

 

Прочитајте и...

error: Content is protected !!