`МАНАСТИРСКЕ ПРИЧЕ` ПРОМОВИСАНЕ У ЧАЈНИЧУ


ЧАЈНИЧЕ – У парохијском дому  у порти храма Успенија Пресвете Богородице у Чајничу синоћ је промовисана књига Радоје Тасића `Манастирске приче`.

Писац романа `Крвави завјет` Дијана Стјепановић из Рогатице је у пригодној бесједи рекла да Радоје Тасић у књизи прича о српској традицији, култури и свом поимању живота, посебно духовног и својеврсни су подсјетници да нешто што је прошло не треба да престане да живи у нама.

Са промоције у Чајничу 

`Све његове приче су кратке, али садрже фабулу, драму и ликове који би итекако могли да послуже као основа за писање романа. Његову књигу поредим са дијелом опуса Љиљане Хабјановић Ђуровић која кратке приче из средњег вијека користи као темељац за писање својих романа. И Тасић зналачки лута историјом, предањим и легендом уз додавање свог доживљаја из порта манастирских, цркава а посебно цркава брвнара којима је, како каже, и сам опсједнут` , додала је Стјепановићева.

Професор књижевности и српског језика и писац првенца `Пост модерно писмо у дјелима Милисава Савића` Марија Караџић из Чајнича истакла је да је литургијски простор основа и суштина Тасићеве прозе , као и њене духовности  као и поруке о стремљењу човјека ка трансцедентним васионама спасења.

Она је навела да се ова књига може у цјелости схватити  као образац људске тежње ка узвишеном, Божијем, оном што окрепљује душу и богати дух човјека.

`Док читамо ову књигу имамо осјећај  да смо на неком путовању  које нам испуњава душу и богати ум. Писац је саопштава на различите начине, инспирисан многим причама и подстакнут личним искуством. Како год, он успијева да многа света мјеста стави у један опус и представи оно у њима проживљено и доживљено на поклоњењима истим`, оцијенила је Караџићева.

Публика на промоцији

` Трагајући за поретком ствари, хармонијом живљења, као и самом промишљању о истом, писац литерарним илустрацијама, кратким и јасним реченицама наводи читаоце да замисле слике онога што у православљу постоји, што је некад било водећи га у нека љепша и боља времена, још чвршће вјере`, рекла је професор српског језика Јована Лазовић из Рудог.

Она је истакла да читалац чита истините приче о вјери и невјери, знацима Божије свеприсутности на земљи, о чудима која се око нас збивају, о томе како се вјерни радују а слабовјерни учвршћују вјеру да би невјерујуће вратили на пут Божији.

О мнастиру Љубостињи

Радоје Тасић је рекао да је репортаже писао одмах након враћања са похода манастирима још под утиском слика лица калуђерских, неуништивих фресака и непроцјењивих реликвија.

`Писао сам под утиском оног блаженог мира у храмовима и на лицима монашким. Ако бих сутрадан покушао нешто да преправим, био би то промашај јер први утисак се не може преправити ни поправити`, испричао је Тасић.

Он је објаснио да су све приче које се налазе у књизи оживљене на телевизијским екранима у ауторској емисији њега и Новака Кнежића `Записи поред пута` на БН телевизији.

Учесници промоције пред храмом у Чајничу 

Посебно се осврнуо на цркве брвнаре од којих је многе походио у Србији и Реублици Српској и небеску енергију која из њих зрачи. Најавио је и друго допуњено издање `Манастирских прича`.

Новинар Марина Гладанац из Рогатице је надахнуто говорила дио приче о манастиру Љубостињи и зналачки усмјеравала учеснике на овој необичној књижевној вечери.

Уводну ријеч на књижевној вечери дао је свештеник Драгиша Симић који је изразио задовољство што се промоција књиге одржава у порти храма  велике српске светиње Богородице Чајничке која под своје скуте позива и призива вјернике и помаже им у свим невољама.

Представљање Тасићеве књиге одржано је у оквиру Госпојинских свечаности у Чајничу.

 

М. СИМАНИЋ

Прочитајте и...

error: Content is protected !!