ЛОТИКА ЈЕ БИЛА ПРВА ПОСЛОВНА ЖЕНА У ИСТОРИЈИ ВИШЕГРАДА


ВИШЕГРАД – Судбина Лотике Целермајер, Јеврејке, прве пословне жене у Вишеграду  биле је тема јавног часа  и резултат   истраживања и презентације  коју су урадили ученици Средње школе „Иво Андрић“.  Лотика и вријеме у коме је живјела приказани су текстом, фотографијом, видео презентацијом и казивањима одабране групе ученика.

Лотика је обрађена као стварна личност и књижевни лик  у роману „На Дрини ћуприја“ Иве Андрића али  и као успјешна власница првог хотела у граду на Дрини.

Циљ овог пројекта је био да се прикаже и период аустроугарског доба  и вријеме  у коме је уморна оријентална касаба претворена у модерну урбану варош.

„И трећи можда најважнији разлог што смо се одлучили за ову тему што смо хтјели да прикажемо лик једне жене на крају 19. и почетком 20. вијека, странкиње, Јеврејке која је  у мушком свијету, гдје владају патријархарни односи,  успјела да постане прва пословна жена у Вишеграду у правом смислу те ријечи и остане узор каснијим градским газдама, „ рекла је професорица и вођа овог пројекта Дивна Васић.

Тим ученика показао је завидно знање и презентацију учинио занимљивом, корисном и поучном.

„Ми смо предложили да се сигнализује Лотикина зграда односно њен хотел, која још постоји и да се направи посебна брошура о животу ове Јеврејке“ , рекла је учесник пројекта ученица Марија Лакић.

Лакићева је додала да је њихов приједлог и да се једној улици да име Јеврејска или Лотикина улица, да се уреди и конзервира јеврејско гробље на Околиштима јер је недавно умрла и ту сахрањена и последња вишеградска Јеврејка Букица Романо.

Амбасадор САД  у БиХ  Морин Комрак истакла је симболичну везу Ћуприје на Дрини, као објекта који спаја људе и народе.

„Ученици су у овом пројекту показали да цијене све народне који су живјели или живе на овим просторима као и њихову културу, начин живота и стваралаштво“, додала је Комракова.

У току овог несвакидашњег догађаја пројектоване су и старе фотографије Вишеграда из времена Лотике а публика, коју су чинили грађани, ученици и професори имала је  прилику да групи вођа пројекта постављају питања.

Овај јавни час организовао је Хелсиншки одбор за људска права Републике Српске у оквиру великог пројекта „Мултиетничка заједница је наш дом“.

Р. ТАСИЋ

 

 

 

 

Прочитајте и...

error: Content is protected !!