ЛОГОРАШ ИЗ ЊЕМАЧКЕ ДО КУЋЕ НА СТОЦУ КОД ВИШЕГРАДА ПУТОВАО 150 ДАНА


ВИШЕГРАД – Десимир Шимшић из села Добруна код Вишеграда навршава деведесет шест година и изузетно је виталан и здрав старац.
Прије тачно шеснаест година Десимир је уз посредство Југословенског црвеног крста покушао да оствари право на накнаду ратне штете од Њемачке јер је у овој држави, као ратни заробљеник, провео како каже, тачно четири године, четири мјесеца и осам дана.Desimir Simsic 2
Накнаду, иако има уредну документацију, из процедуралних разлога није добио али се и данас сјећа свега оног шта му се догађало прије 75 и више година.
„Покупила ме њемачка окупациона војска као младог југословенског војника од 19 година на Васкрс 1941. године у Сарајеву и са комшијом Петром Гацићем из Босанске Јагодине и другим транспортовала у Њемачку. Тамо смо смјештени у логор „Сталаг 4Б“, прича Десимир.
Сјећа се он да је у том логору било на стотине Руса, Француза, Украјинаца, Пољака а касније и Италијана, да су спавали у баракама а ујутро су их тракторима, послије прозивке, развозили на пољопривредно имање или код локалних газда на разне послове.Desimir Simsic  prvi s desna stoji u logoru Stalag u Njemackoj

„Памтим и данас мој логорашки број 84.635 а морао сам знати да га изговорим и на њемачком језику. Послије прозивке чисти, обријани, уредног одијела ишли смо да дирничимо на пољима до мрака са двије паузе од пола сата. Нису нас тукли ни малтретирали ако смо били дисциплиновани“, присјећа се Шимшић.
Заробљеници су били обавјештени да се приближава крај рата, чули су савезничке бомбардере а њега и његове другове логораше ослободила је Девета америчка армија 6. априла 1945. године.
„Понудили су нас да идемо с њима, останемо или правац кући. Неки официри су и остали а ја кренуо у неизвјесност у моје село столац код Вишеграда. На граници у Јасеницама сам први пут видио партизанског војника. Одатле су нас возом „ћиром“пребацили до Вардишта“, прича Десимир.
Бивши ратни заробљеник је из логора у Њемачкој до куће у свом родном селу Стоцу путовао тачно пет мјесеци. Са укућанима је имао везу путем Црвеног крста па је чак и пакете добија у логор.
С обзиром да га здравље добро служи овај старац, са бременом од девет и по деценија бурног живота и данас често пјешице из Добруна оде до родне куће на Стоцу и удаљеност од пет километара савлада за нешто више од сат времена.

Радоје ТАСИЋ

Прочитајте и...

error: Content is protected !!