Лични став : ОСВРТ О ЧЕТВРТ ВИЈЕКА РАДИО-ВИШЕГРАДА


ВИШЕГРАД – Ово је прича о настанку и битисању Радио – Вишеграда, прве радио станице у историји града на Дрини и Рзаву .

О петогодишњем емитовању програма Телевизије Вишеград, која је имала своју технику, најбољи пословни простор у граду и тада 1993.године кад смо је створили, новинар Љубомир Мутапчић, техничар Мирослав Микавица, музички сарадник Свето Милетић и ја била је право чудо у граду.

О телевизији нешто касније а сад детаљније о радију. Задатак да га формирамо и почнемо емитовање програма добили смо доајен вишеградског новинарства Љубомир Мутапчић и ја 15. априла 1992.године.

На брзину смо формирали екипу од тада расположивих кадрова у којој су били Љубомир Мутапчић и ја као новинари, спикер Снежана Тодоровић, тон мајстор Момчило Марјановић и техничар Пеђа Јовичић који је био и конструктор првог радио-предајника.

Прва званична радио-станица у историји града на Дрини огласила се 20.априла 1992.године са оног истуреног дијела садашње стамбене зграде „Борово“ тачно у десет часова.

Програм се састојао од вијести, сервисних информација, извештаја са ратишта.

Радио се онда сели у бараке поред бивше зграде МУП и добија спикере Данку Савић и Наташу Ковач. Нови тон мајстор постао је наставник Милован Брковић.

За њега је везана и већ чувена анегдота. У 12,30 емитовна је полусатна емисија „Гусле моје дрво јаворово“ а у 13  су биле вијести. Враћам се однекуд, 13,10 на часовнику, а гусле на таласима радија још гуде. Упадам код Брковића и питам га шта је са вијестима. Он онако хладан вели „Па није га још посјеко“ алудирајући на дужину пјесме и јунака који на мегдану потеже прво копље, па „перна буздована“ , па сабљу дамискију и на крају се хвата у коштац са непријатељем.

Одлуком тадашњих општинских власти Радио-Вишеград добија најбољи простор у граду – спрат у згради „Електродистрибуције“, са централним гријањем, агрегатом, разгласом, сопстеном кухињом…

Примају се нови кадрови, емитује девет часова радио програма, са низом емисија уживо.

Телевизија Вишеград крајем 1993.године прави праву револуцију на медијском небу овог града.

Емитује се десет сати програма са акцентом на вијести и централни полусатни дневник у 18 часова. Гости су најпознатије политичке, ратне, културне, спортске личности Републике Српске и Србије.

Експанзија је примање квалификованих кадрова тако да је програм  Радио-телевизије припремало  чак пет дипломираних новинара. Телевизија емитује десеточасовни програм у коме су заступљене и забавне емисије. Одличну сарадњу са Телевизијом Београд  крунишемо добијањем њихових актуелних, најновијих и најскупљих серија ка што је била „Вук Карацић“ и друге.

Сарађујемо са радио и тв станицама из Републике Српске, Српске Крајине, Србије а посебно са Радио-Ужицем које годину дана сваког мјесеца шаље по један тим новинара и техничара на испомоћ нашим колегама.

Руководство је организатор  семинара из области новинарства на регионалном нивоу, појединци добијају значајне награде  за професионално урађен посао.

Телевизија организује и бинго сваке недеље а једна од награда била је и нов  аутомобил „југо“ кога је добио један наш суграђанин .

Кроз Радио телевизију је прошло више од стотину радника а било их је на платном списку  највише око двадесет. Позната новинарска имена су била Здравко Жужа, Зорица Шаренац, Милка Нишић, Оливера Мараковић, Споменка Радичић,  Данка Савић ,Зденка Тадић…

У то ратно вријеме кад многи градови у Републици Српској нису имали ни електричну енергију грађанин Вишеграда, захваљујући ТВ Вишеград,  је могао да бира програме на четири канала.

Телевизија Вишеград се, захваљујући предајнику на Мириловићима, видјела на већем дијелу бајинобаштанске и ужичке општине. Исто је било и са радијом  чији је предајник био снаге 500 вати.

Први директан пренос уживо Телевизија Вишеград емитовала је са војне сморе са Спортског центра „Ушће“ .

Већ 1993.године радио је међу првим фирмама и установама у граду набавио рачунар легендарни  286, а био је претплаћен и на сервис СРНЕ.

Ова информативна кућа је посједовала властити аутомобил, стражарску службу а радио никад није прекидао програм.

Јавно предузеће је имало правну и макетиншку службу, киоск у центру града у коме се продавала штампа и остале потрепштине.

Велики приходи остваривани су од маркентинга, од жеља и поздрава, реклама, спотова  а штампани су и календари и блокови са амблемом РТВ Вишеград.

Због страначких интереса и политичких превирања, исценираног штрајка дијела радника,  дошло је до моје смјене са функције  директора и главног и одговорног уредика РТВ Вишеград, постављања новог који се на тој функцији није дуго здражао па се прво угасила телевизија а убрзо је и радио престао да емитује програм.

Двије године након тога радио је са смањеним бројем радника почео да емитује програм али је то било  кратког даха па је у етеру поново настао мук.

Пуне три године Вишеград је био без  информативног гласила. Узалуд су биле молбе општине према  ЦРА, тадашњој регулаторној агенцији у Сарајеву, да бар Радио-Вишеград добије дозволу за рад.

Једном, у то вријеме, предсједник општине Александар  Савић позвао ме у канцеларију, сад се то каже кабинет,  и рекао да ми даје одријешене руке да поново створим радио.

Искористио сам прилику да међународног медијатора Шварцшилинга, кога су звали „Човјек који спава“ и који је ведрио и облачио чинећи све на помирењу и поновном суживоту народа  на овим просторима , у добро припитом стању,  упитам:

„Да  ли би сте помогли Вишеграду који нема ни новине, ни радио ни телевизију а све то је донедавно имао ?“

Рекао ми је да писмо у његов кабинет у Њемачкој напише предсјеник Савић и његов замјеник Реџеп Јелачић па ће да види.

За мјесец дана стигла је дозвола и то су општину звали из исте те регулаторне агенције из Сарајева гдје им се до тада  ни до врата није могло  прићи .

Тако је Радио-Вишеград почео поново да емитује програм 2001. године са подмалађеном екипом.

Сеобе у друге просторије су била судбина овог гласила па је те године програм припреман и емитован из „голубарника“, поткровља изнад бившег росторана „Панос“, затим следи  пресељење у зграду близу Дома културе, гдје је сад нотар, па зграду УПИ-а, онда поново у реновирани „голубарник“ и коначно у реконструисане просторије бише зграде МУП-а.

Радио је и даље остао расадник младих кадрова који су завршили журналистику или прешли у познате телевизијске и друге медијске куће као што су Љиљана Фалаџић, Драгана Рашевић, Снежана Остојић, Јована Боровчанин, Зденка Тадић, Оливера Марковић…

Директори Радио телевизије Вишеград досад су били Радоје Тасић, Павле Паунић,  Младенка Тодоровић, Српско Станчић, Стојанка Николић и Бранка Лорић.

Данас у овој локалној радио станици програм производе новинари Мира Андрић, Милица Кусмук, Бранка Марковић и приправник Мирослав Танасковић. Славко Хелета је прошле године пензионисан. Послове маркетинга обавља Данијела Ристић. Тон мајстори су Новак Кнежић и Слађана Стаменковић. Рачуновођа је Стојанка Николић.

У Радио-телевизији Вишеград, као професионалац или сарадник провео сам 25 година и могу рећи да сам га „ два пута рађао“.

Датума 20.априла ове године Радио Вишеград ће прославити четврт вијека постојања и успјешног рада. Надам се да ће се неко сјетити да напише његову монографију са именима свих оних који су уградили дио свог знања и умијећа у ову радио станицу.

Крсна слава вишеградског радија су Благовјести.

 

РАДОЈЕ ТАСИЋ

 

 

 

Прочитајте и...

error: Content is protected !!