КАКО ЈЕ МОКРА ГОРА ПРИПАЛА СРБИЈИ


Записи поред пута /551/

МОКРА ГОРА– Ове године поново је актуелан проблем разграничења између Босне и Србије посебно између општина Рудо и Прибој код Сјеверина, Међуречја и Штрбаца.

Мало је познато да је рујански сердар Јован Мићић /1785-1844/, чији су се атари протезали на дијелу садашњег залтиборског округа, по наредби кнеза Милоша а након Једренског споразума 1829.године,  маркирао границу између тадашње Србије и Босне  по којој је Мокра Гора , која је до тада припадала босанском пашалуку, ушла у састав Србије.

Споменик Јовану Мићићу у Мокрој Гори 

Мићић се и у Првом и  Другом српском устанку истицао вјештином, јунаштвом  и храброшћу али је био својеглав и све мјерио по свом аршину па је тако било  и кад је коначно 1834 , као учесник комисије у име Србије са царским изаслаником из Стамбола, цртао граничне међе.

Мићић је задавао многе муке међународној комисији за разграничење јер је желио да граница буде на Дрини у Вишеграду.

Кочиће којим је означавана гранична линија сељаци из села Мокре Горе, Заовина и Јагоштице су по наговору сердара ноћу помјерали што даље у босанску територију.

Граница је тада помјерена са планине Шарган на брдо Балван између Мокре Горе и Вардишта .

О Мићућу је у романуу `На Дрини ћуприја` писао и Иво Андрић.

О Мићићу у роману Иве Андрића 

Турска власт у Вишеграду се тада није мирила са овим стањем па је  три пута за 40 година спалила Мокру Гору до темеља  укључујући и цркву из 13 вијека у Кршању.

Када је граница обиљежена  кнез Милош Обреновић је наредио сердару Мићићу да на ушћу Камишине у Рзав  изгради карантин како би се спријечио продор куге из Босне у Србију јер је комуникација Вишеград – Ужице била веома жива и интересантна за те прилике.

Мићић је 1836.године на том мјесту изградио прави мали град. Били су ту конаци, мензе, механе, караула па и црква . Велику авлију окруживаo је шанац напуњен водом.

На овој својеврсној царинарници сердар је подигао  конак и механу од борове грађе са два чардака и централном куполом .

Мокрогорции су се одужили сердару Мићићу тако што су у оквиру пројекта обнове пруге уског колосјека Шарганска осмица и манифестације завичајни дани Мокре Горе 2008.године  подигли смоменик и парку поред њега дали његово име.

Мићић је на споменику мало накривљен, погледа упртог пут Босне јер се при трасирању границе залагао да она   буде ријекама Дрином и Увцем.

Занимљиво је да је кремански пророк Митар Тарабић прорекао Мићићу, у вријеме кад је био један од богатијих људи у Обреновићевској Србији,  да ће умријети од глади.

И ово пророчанство Тарабића се обистинило па је након смјене на престолу Србије Мићић затворен у злогласни затвор Гргусовац гдје је уморен глађу.

Сахрањен је поред улаза у храм Светог Ахилија у Ариљу.

Р. ТАСИЋ

Прочитајте и...

error: Content is protected !!