ИКОНЕ НАСТАЈУ ПРОМИШЉУ БОЖИЈОМ И РУКОМ ИКОНОПИСЦА


ВИШЕГРАД – Иконописац није обичан сликар он у својој души, поред умјетничког талента, носи и промисао Божију  да ствара и слика и да иза себе у овоземаљском животу остави богоугодна дјела и неизбрисив траг, како у кућама вјерника тако и у православним светињама“, каже игуманија манастира Вазнесења Господњег у Вардишту Јефимија Стјепић.

Јефимија је иконописачку школу завршила у манастиру Каменац код Груже у Србији , гдје се и замонашила . Каже да треба доста молитве , труда и упорности да се изобрази икона која ће бити прозор у небо и пред чијим ће ликом свеца на њој вјерници осјетити снагу божије моћи, благости и чистоте.

„Иконе монахиња Исидора и ја радимо у византијском стилу бојама од природних пигмената  које се растварају у жуманцету. Обично ликове светаца и призоре из духовног живота сликамо на 24-воро  каратној подлози“, објашњава монахиња иконописац .

Поред славских икона које су најтраженије  монахиње из вардишког манастира досад су иконографисале и  три иконостаса. Њихов труд и даноноћни рад види се на иконостасима у двије цркве на Сокоцу и једној у селу Бранковићима код Рогатице.

„ У току је сликање икона за иконостас хама посвећеног Светом Јовану Претечи у селу Јасик код Сокоца која је задужбина породице Пандуревић из тог мјеста“ , додаје игуманија Јефимија.

Монахиње иконописци причају да иконописање захтијева и стално усавршавање  и учење цијелог живота.

„ Док се нисам замонашила  нисам осјећала никакву склоност ка умјетности осим мог пословичног и прецизног рада на  било ком задатку  на коме  се нађем. Молећи се пред олтаром у моју свијест су се дубоко урезали ликови светаца, њихове очи и снага која из њих зрачи. То ме и опредјелило да поченем да се бавим иконописањем „, каже монахиња Јефимија.

Много је икона  уз мирис тамјана, молитву и свијеће створено је у манастиру Вазнесења Господњег.  Иконописачка радионица постала је позната на овим просторима и у дабробосанској епархији.

„Храм  у Вардишту , чија је градња почела 1991.године уз ангажовање вјерника и свештеника Милосава Видаковића , 2006. је благословом блаженопочившег митрополита Николаја постао први женски манастир у митрополији дабробосанској, „ каже монахиња Исидора и додаје да је за то вријеме изграђен и манастирски конак.

 

Р. ТАСИЋ

 

Прочитајте и...

error: Content is protected !!