ЗЛАТИБОРСКА ДЕЦА НАПРАВИЛА ХОЛИВУД


УЖИЦЕ – Основци у селу Равни код Ужица до сада снимили чак 75 краткометражних и један дугометражни филм. Са наставником Милошем Рацићем имају продукцијску кућу “Радренис”

ИЗ чувеног Ловћенца на северу Бачке, младог историчара Милоша Рацића у ужичко село Равни пре осам година довело је упражњено место наставника. Тада још нико није слутио да ће малена школа убрзо постати “ерски Холивуд”, да ће наука оплемењена неким вишим смислом заиста постати учитељица живота за радознале малишане подно Златибора.rep-zlatiborska-deca-(1)

Има ли то још негде код нас, да основци снимају филмове, да негују сопствени фестивал седме уметности и да свакога дана на радост зачуђене околине животу дарују и враћају своје тек откривене таленте?

Ево нас у Равнима. Основну школу “Ђура Јакшић” похађа стотинак ђака, још педесет паметних главица учи у издвојеном одељењу у Дрежнику. Објашњавају нам, све је почело када је наставник Милош узео малену камеру и рекао: “Снимање филма ‘Убиство Цезара’ може да почне.” До данас, снимили су клинци 75 краткометражних и један дугометражни филм, основали су продукцијску кућу “Радренис”, опремили су Филмски кабинет – Бункер. Е то, стварно, нигде нема.

– Иво Андрић да дође на сет, почињемо! – чује се глас историчара Рацића. – Снимамо “На Дрини ћуприју”. Видећете касније у Бункеру претходне филмове о Вуку и Доситеју, о Церу и сарајевском атентату, о повлачењу српске војске преко Албаније, о Црвеном октобру, Николетини Бурсаћу, и оне о Исаку Њутну, Ромеу и Јулији.rep-zlatiborska-deca-(2)

Иво Андрић стиже на сет. Личи нам иза маске и костима на Милоша Брајковића, седмака. Јесте он, ко би рекао, иза оних андрићевских наочара, под шеширом, у мантилу, озбиљан је и замишљен баш као нобеловац на чувеној фотографији поред вишеградске ћуприје. Поред њега су другари Никола Савић, Ненад Мојсиловић, Биљана Ковчић, Лидија Марковић, Анђела Филиповић. Сеоски мост биће онај дрински, стара зграда је “Лотикина кафана”.rep-zlatiborska-deca-(3)_620x0

 

– Питао сам се да ли ћу моћи успешно да дочарам Андрићев лик. До сада сам глумио негативце, измишљене ликове, који ми, искрено, више леже, али сам задовољан како је улога прошла – говори нам главни глумац Брајковић. – Мучиле су нас временске неприлике, јер смо стално одлагали снимања због киша.

“Радренис” продукција, то је кажу деца, скраћеница за њихова села Равни, Дрежник, Никојевиће и Скржути. Наставник Милош, осим што помера планине у ужичком крају, у тој фасцинантној игри са децом је косценариста, монтажер, по потреби глумац, аутор сонгова. Бивша ученица Дивна Вранић завршила је Средњу уметничку школу и помаже око костима, плаката, сценографије…

Камера, иде. Звук, иде. Ево га Иво Андрић у Вишеграду. Година је 1923. Људи су ужурбани, пуно је брига за један век, а писац размишља како ће једног дана изгледати роман “На Дрини ћуприја”.

– Најтеже је било снимити “Повратак црног месеца”, филм од 65 минута, инспирисан Павићевим “Хазарским речником”. Снимамо фото-апаратом и једном камерицом, а као “филмаџија” ја сам самоук, било да је реч о режији или монтажи – објашњава омиљени наставник. – До сада су кроз ову нашу игру прошле стотине малишана. Сваке године имамо “Радренис филмски фестивал”, најбољи добијају награду “Златни скриж”, награду названу по биљци која је “крива” за име села Скржути. То је спектакл сачињен од приказивања дечјих остварења, јавног наступа малишана и њиховог огромног узбуђења.

 

САТИРА ОМИЉЕНА

У ДЕЧЈИМ остварењима, сатира је део безмало сваког њиховог филма. Баш као у чувеном “Друштву мртвих песника”, слободно, често критичко мишљење може се чути на сету. Све то није толико необично, код учитељице живота већина ових малишана заслужила је чисту петицу, без гледања кроз прсте.

НИКОЛА ЈАНКОВИЋ / Вечерње новости/

 

Прочитајте и...

error: Content is protected !!