ЗЕКО БУЉУБАША СПЛАВАРИО ОД ВИШЕГРАДА ДО СРЕМСКЕ МИТРОВИЦЕ


ВИШЕГРАД – Путовање пловилима ријекама Дрином и Савом од Вишеграда до Сремске
Митровице има дугу традицију и овогодишња наутичка манифестација на
тој траси није новост, него је, подсјећање да вријеме с краја
осамнаестог и деветнаестог вијека када су сплавари из Вишеграда возили
дрвену грађу од овога града до Раче ( бивше вароши и луке недалеко од
ушћа Дрине у Саву) а потом до Сремске Митровице и до Шапца.
Међу бројним сплаварима из вишеградског краја били су и Јован
Глигоријевић и Петроније Шишо, сплавари извјесног газда Милоша из
Вишеграда, трговца дрвеном грађом.Зеко Буљубаша
Њих двојица су увијек били сами на пловилу и често су возили сплавове
на овој маршрути. Њихови сплавови су били и највећи и са највише
трупаца, а били су вјешти кормилари , јер су били снажни. Глигоријевић је
био висок два метра и три центиметра, а и Петроније је стасом надмашио
ту висину.
Ова двојица див јунака возили су сплавове за газда Милоша скоро пет
година, а када су на самом почетку Првог српског устанка кренули за
Сремску Митровицу газда им је рекао да сплав притјерају обали код
бадовиначких лугова (то је код садашњег Павловића моста) јер ће им се
ту јавити човјек са именом Стојан.
Бадовинци су село у Мачви на Дрини са великим атаром и шумама поред ријеке.
Глигоријевић и Шишо су послушали газду, притјерали су сплав обали и
убрзо им је дошао, такође горостасан бркат човјек са наоружаним
момцима. Био је то Стојан Чупић легендарни Змај од Ноћаја, вођа
мачванских устаника у оба српска устанка.
Позвао је вишеградске сплаваре да им се придруже, а сплав су на
одредиште одвезли Чупићеви момци.
Јован Глигоријевић је потоњи Зеко Буљабаша, вођа најелитније устаничке
јединице “голаћа”, а Петроније му је био најоданији саборац до њихове
погибије у септембру 1813. године на Равњу у посљедњој бици Првог
српског устанка.
Буљубаша је учествовао у бројним биткама у Мачви, Поцерини, Подрињу,
Јадру и Подгорини.
На Равњу са голаћима (борцима који нису имали нигдје никог од родбине)
данима је одолијевао надмоћним Турцима које је предводио њихов
војсковођа Деренделија. Када је сломљен отпор српских устаника
Деренделија је наредио да се Зеко и голаћи сахране по војним правилима
јер су били јунаци.Стари храст – чувени зекин грм у Равњу
Касније је Равње насељено Зекиним земљацима Херцеговцима и то је сада
најмлађе насеље у Мачви. Зеко и око пет стотина голаћа почивају у
заједничкој гробници у цетру села, у коме све подсјећа на Буљубашу,
јер све значајније манифестације, споменици и организације носе његово
име.Недалено од гробнице још увијек постоји велики храст, Зекин грм.
Извор за овај текст  су романи “Голаћи” Душана Баранина и “Хајдук
Станко” Јанка Веселиновића

 

Р. ТАСИЋ

 

 

Прочитајте и...

error: Content is protected !!