“ВИСТАД” – ПРИВРЕДНО ЧУДО НЕКАДАШЊЕГ ВИШЕГРАДА


Фотографија и прича из прошлости Вишеграда

ВИШЕГРАД – Најзначајни период у развоју града, кога хроничари називају „златно доба Вишеграда“ је отварање фабрике оружја и муниције ВИСТАД – (Вишеградска инудстрија Станковић, А.Д.). Инжењер Никола Станковић добио је 1935. год. од надлежних органа Дринске бановине дозволу да у Вишеграду отвори и почне производњу муниције. Власник ВИСТАД-а за потребе фабрике откупио је објекте бивше касарне, а дио производње био је смјештен и у подземним тунелима испод Околишта.

Први погони фабрике настали су на лијевој страни Улице Мехмед-паше Соколовића (данас Ива Андрића). Пустош касарни замјениће дуге хале са њемачким машинама. ВИСТАД је организовао производњу упаљача и артифција у механичарским радионицама и пресерији и радило се у три смјене. Забиљежено је да је вишеградска фабрика запошљавала око 4000 радника. Осим квалификованих радника и инжињера који су дошли из Славонског Брода, Крушевца и Краљева, било је запослено и на стотине неквалификованих радника из Вишеграда и сусједних градова Босне и Србије.

Изнад машинсог погона Станковић је подигао вилу за становање, која је имала у приземљу и велике сале за дружење и игранке запослених. У склопу Индустријског комплекса са друге стране улице, према Дрини, били су пословни објекти и управна зграда. Фабрика је имала своју пекару и продавнице гдје су се снабдијевали запослени по повољнијим цијенама, своју амбуланту, музичку секцију у чијем саставу је постојао и џез-оркестар и боксерски клуб. Пошто је било довољно посла и новца, град се брзо мијењао – отвориле су се нове трговачке и занатске радње, угоститељски објекти, друштва и удружења, окупиле су се хиљаде младих радника.

Период благостања није дуго трајао. По избијању Другог свјетског рата све се брзо промијенило. Власник је успио да почетком 1942. демонтира и одвуче одређени број машина у Ваљево, јер је прије рата тамо већ био изградио војну фабрику. Знатан број вишеградских породица одеслиће са ВИСТАД-ом у Ваљево. Нијемци ће преузети и контролисати производњу, у халама у којим су остале машине и тако ће бити до јесени 1943. год. Оно што је остало од великог фабричког комплекса Њемачке трупе ће до темља разорити приликом повлачења.

Послије  рата имовина инжењера Станковића одлуком власти 1946. одузета је и конфискована.  У Вишеграду ће на остацима некадашње војне индустрије почети са радом фабрика „Партизан“ – касније „Металац“, а у Ваљеву ће се наставити  производња у фабрици под новим именом „Крушик Ваљево“.

Чувена Станковићева вила, која је била дио комплекса, постаће зграда вишеградске болнице.

Бивши радници ВИСТАД-а причали су да је  Станковић   био одговоран и одличан послодавац који је запосленим, осим редовних добрих примања, омогућио и остале културне, спортске, забавне садржаје, добру здравствену заштиту и друге повластице. Вишеград у том кратком периоду доживио је прави економски процват. Ко је год хтио могао је да ради и да  редовно добија плату. Број становника  се скоро за дупло увећао, убрзано се обнављао и градио Вишеград.

Остале су само приче и сјећања на „златно доба Вишеграда“.

 

Дивна ВАСИЋ

 

 

 

Прочитајте и...

error: Content is protected !!