ВАРДИШТЕ ДАНАС И ПРИЈЕ 111. ГОДИНА


ВИШЕГРАД – Година 1906. Вардиште. Композиција „ћире“ коју вуче локомотива парњача прилази Вардишту из правца Добруна.

„Воз дахће  између стабала шиве и винове лозе. Унапријед видимо шта је ту : жандармеријска касарна, канцеларија за финансијски надзор, једна основна школа и група кућа са око 300 српских становника  око трга на којем стоји црква и на којем недељом млади људи играју коло“, записала је о овом пограничном мјесту између тадашњих држава  Аустро-угарске и Србије писац  Милена Прајндласбергер Мразовић у књизи „Босанска источна жељезница“.

Занимљиво запажање везано за воћњаке под шивама и чокоте винове лозе. Записано је то тачно прије 111 година. Кад су нестали виногради у овим крајевима то је за неку другу причу.

Жељезничка станица Вардиште 1906.

У тексту се  помиње трг и црква око које недељом омладина игра коло. До сада нисам нашао податке да је  на мјесту данашњег центра Мјесне заједнице Вардишта  било црква. Изузев ако аутор књиге не мисли на Спомен-капелу српском војницима али она се налазила неколико стотина метара од тадашње жељезничке станице.

У путопису који почиње са срајевске жељезничке станице Бистрик и завршава се на граничним станицама Увац и Вардиште Мразовићева за Вардиште још пише.

„Данас још није ништа али Вардиште би сутра могло постати оно  што је некоћ било: важно трговачко средиште за српску стоку, српска рудна блага, која тек у повезаности  са залеђем Јадрана добијају праву вриједност“.

Мразовићева настава  да се Жељезничка станица у Вардишту налази на 440 метара надморске висине и да се своди на малу пријемну зграду, једну оставу за робу и један гравитациони  водовод. Додаје да се у близини налази ресторан који нуди неколико соба за ноћење.

„Изнад станице посложили су се зеленкастим валом  прекривени брдски гребени. Једна стаза нас за 20 минута  доводи до граничне тачке , српске стражарске кућице , Балван карауле. Одавде се може бацити погледа на лијепу , сиву зему Србију“, завршава причу Мразовивћева о насељу Вардиште.

Вардиште је од тада, за један вијек и једну деценију доживљавало велике привредне и друге успоне и падове.

Нагли развој је почео послије Првог  а настављен  послије Другог свјетског рата.

Изграђен је Дом културе, зграда основне школе, радио је рудник никлоносно-жељезне руде, направљен  Задружни дом  са свим садржајима од продавнице, велике сале, мјесног уреда, затим  формирана земљорадничка задруга, касарана ЈНА са резервоарима за погонско гориво…

Манастир Вазнесења Господњег, снимио Р. ТАСИЋ

У новије вријеме изграђена је црква посвећена Вазнесењу Господњем 1996.године, гранични прелаз са царином, обновена Капела српским војницима.

Вардиште данас нема школу, амбуланту, касарну , задружни дом а остала је само пошта и канцеларија  мјесног  уреда. И врло мало становника у селима.

Р. ТАСИЋ

 

 

Прочитајте и...

error: Content is protected !!